Način evidentiranja prometa za većinu obveznika fiskalizacije vraća se na staro

Nepune dve nedelje nakon početka primene e-fiskalizacije ministar finansija doneo je novi Pravilnik o izmenama i dopuni Pravilnika o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa.

Izmene i dopune pravilnika, koje su stupile na snagu 13. maja, izvršene su u delu koji se odnosi na označavanje podataka o načinu plaćanja.

„To u praksi znači da se za većinu obveznika koji izdaju račune preko fiskalnih kasa vraća stari sistem, pa će oni biti u obavezi da posebno evidentiraju plaćanje karticom, gotovinom i čekom, dok će oni obveznici koji vrše prodaju hrane i pića na licu mesta, pre svega pekare, kafići i objekti brze hrane, bez obzira od načina plaćanja sve morati da evidentiraju kao gotovinu, što znači da su oni izuzetak i da za njih važi stari pravilnik od 28. aprila„, objašnjava za Biznis.rs Aleksandar Trifunović, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting.

Prema novom izmenjenom i dopunjenom pravilniku, obveznik fiskalizacije je u okviru podataka o načinu plaćanja na fiskalnom računu obavezan da navede jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučenu robu, odnosno pružene usluge:

• „gotovina” – ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem);
• „instant plaćanje” – ako se plaćanje vrši instant transferom odobrenja na prodajnom mestu;
• „platna kartica” – ako se plaćanje vrši platnom karticom;
• „ček” – ako se plaćanje vrši čekom;
• „prenos na račun” – ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos;
• „vaučer” – ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja;
• „drugo bezgotovinsko plaćanje” – ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Od najnovijih izmena izuzet je elektronski fiskalni uređaj preko kojeg se evidentira promet usluge prodaje hrane i pića za konzumaciju na licu mesta u smislu propisa kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i promet hrane i pića koji se vrši u objektu pekare, bez obzira na to da li se preko tog elektronskog fiskalnog uređaja evidentira i drugi promet na malo, mora za evidentiranje načina plaćanja da ima isključivo sledeće opcije:

• „gotovina” – ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem), instant transferom odobrenja na prodajnom mestu, platnom karticom i čekom;”
• „prenos na račun” – ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos;
• „vaučer” – ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja;
• „drugo bezgotovinsko plaćanje” – ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

Naš sagovornik ukazuje da nove izmene mogu predstavljati problem za knjigovođe. Recimo, kada im klijent donese račun koji je platio karticom kompanije, a na njemu stoji oznaka za gotovinu, knjigovođe moraju da traže dodatnu evidenciju i dokaz da je platio karticom. To znači da klijent ima obavezu da donese slip ili knjigovođe moraju da imaju evidenciju brojeva kartica kako bi znali da li je platio karticom kompanije ili svojom privatnom karticom.

“Ako softverski možemo da vršimo razdvajanje kartice i gotovine ne znam zašto bi neki objekat sve knjižio na gotovinu. Sa druge strane, kada se vrši uplata pazara, svaki taj objekat bi morao da ima neku dodatnu ili pomoćnu evidenciju kojom će razdvajati uplate na kartice i gotovinu u blagajni. Treća stvar, što je i najčešće, kada se kod banaka uplaćuju sredstva na račun privrednika koja su naplatili karticom uplaćuje se neto iznos, odnosno ukupna naplaćena suma umanjena za bankarske provizije, tako da je sada u stvari pitanje šta mi konkretno knjižimo, kako će knjigovođe tih obveznika razdvajati karticu i pravdati tu razliku od bankarskih provizija”, ističe Trifunović.

On smatra da nije cilj uvesti fiskalizaciju ukoliko ima 20 nerešenih pitanja, jer je jedna stvar implementirati je tehnički, a sasvim druga usklađivanje sa različitim zakonima kao što su Zakon o trgovini, Zakon o računovodstvu i Zakon o zaštiti potrošača.

“I zbog toga u suštini dolazi do izmene i dopune pravilnika kako bi se zakon o fiskalizaciji uskladio sa pratećim zakonima koji su naslonjeni jedan na drugi. Primera radi, oni koji nemaju POS terminale to će morati vidno da istaknu na više mesta kako ne bi došli u situaciju da dođe kupac, naruči piće i da hoće da plati karticom, a po ovom novom pravilniku kupac se više ne pita kako plaća. Ukoliko obveznik nije istakao da nema karticu, kupac može slobodno da izađe i ne plati račun”, napominje Trifunović.