Naglo pooštravanje monetarne politike britanske centralne banke

Kao i posle ekonomskog kraha 2008. godine, dva velikana britanske ekonomske politike igraju se igre „dobrog policajca-lošeg policajca“. Samo što su ovog puta zamenili uloge.

U godinama nakon finansijske krize, Banka Engleske se odlučno držala politike jeftinog novca, dok je fiskalna politika postala oštra kada je državni kancelar Džordž Ozborn (George Osborne) nametnuo oštre rezove budžeta.

Ali dok se ekonomija bori sa najvišim nivoom inflacije u poslednje tri decenije i posledicama rata u Ukrajini, guverner BoE Endru Bejli (Andrew Bailey) glumi.

Centralna banka, za koju se očekuje da će povećati kamatne stope treći put uzastopno na svojim redovnim mesečnim sastancima, preuzima vodeću ulogu među globalnim kolegama brzim pooštravanjem monetarne politike.

Suprotno tome, ministar finansija Riši Sunak (Rishi Sunak) – uprkos svim njegovim pričama o potrebi da se obuzda zaduživanje – zadržava u upotrebi više fiskalnih stimulansa zbog pandemije nego većina drugih razvijenih zemalja i troši milijarde da zaštiti domaćinstva od porasta troškova svakodnevnih dobara i usluga.

Promena teških političkih faktora mogla bi doći u oštriji fokus ovog meseca, kada bi nekoliko dana posle donošenja odluke o novoj kamatnoj stopi centralne banke trebalo da usledi redovno prolećno obraćanje ministra finansija.

Eventualni preokret ekonomske strategije, koji očekuju analitičari agencije Bloomberg, deo je šire ponovne procene načina na koji fiskalna i monetarna politika mogu najbolje da funkcionišu u podršci ekonomijama, u Ujedinjenom Kraljevstvu i šire, u uslovima preteće stagflacije i geopolitičkih tenzija na istoku Evrope.

Velika Britanija je bila jedna od najvećih potrošača za vreme pandemije. Njen budžetski stimulans odgovarao je samo Sjedinjenim Američkim Državama, u odnosu na veličinu njihovih ekonomija. Sunakove mere za podizanje prihoda radnika i preduzeća koštaju ukupno oko 370 milijardi funti (484 milijarde dolara), uključujući zajmove.

BoE je ponudila punu podršku, snizivši kamatne stope skoro na nulu i otkupljujući državni dug kako bi nadoknadila dodatno zaduživanje. Kupovina obveznica BoE od 440 milijardi funti između marta 2020. i decembra 2021. godine bila je dovoljna da nadoknadi oko 94 odsto povećanja zahteva za neto pozajmljivanjem u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom tog perioda.

U međuvremenu je inflacija dostigla 30-godišnji maksimum od 5,5 odsto – a neki ekonomisti predviđaju da će dostići i čitavih 10 odsto kasnije ove godine kao rezultat ukrajinske krize – centralna banka je bila ta koja je rano i snažno „zakočila“ trend jeftinog novca. BoE je već dva puta povećala stope, pre američkih Federalnih rezervi, na primer – i najavila smanjenje otkupa državnih obveznica.

Ako je politika centralne banke pomogla da se državni troškovi zaduživanja održe na nižem nivou nakon 2008. godine, onda trenutno imaju suprotan efekat, jer prinosi na zlato rastu u skladu sa očekivanim povećanjem kamatnih stopa.

Ukoliko referentna kamatna stopa BoE ove godine dostigne dva odsto, kao što tržišta predviđaju, onda će samo troškovi servisiranja obveznica koje se drže u okviru plana „pandemijskog popuštanja“ BoE skočiti na 17 milijardi funti godišnje, što je otprilike dvostruko više od nivoa pre nego što su zvaničnici po prvi put povećali stope u decembru, prema proračunima Bloomberg-ove analize.