Nedostaci koje donosi uvođenje evra minimalni u odnosu na ekonomske benefite

Iako je članica Evropske unije još od 2007. godine, Bugarska planira da tek do 2024. godine svoju nacionalnu valutu zameni evrom.

Bugarski premijer Kiril Petkov rekao je da će vlada udvostručiti napore za uvođenje evra u naredne dve godine i pored brojnih ekonomskih problema izazvanih krizom zbog pandemije korona virusa. Ministar finansija Bugarske Asan Asilev dodao je da se tehnički deo posla obavlja po planu i da je siguran da će do prvog januara 2024. godine Bugarska evro koristiti kao nacionalnu valutu.

Prema rečima profesora Beogradske bankarske akademije Mališe Đukića, da bi se uveo evro potrebno je da se ispune određeni ekonomski uslovi, odnosno kriterijumi iz Mastrihta koji se u najvećoj meri tiču javnih finansija.

“To je posebno osetljivo pitanje u domenu deficita, odnosno javnog duga, targetirane inflacije i stabilnosti kursa. Sve ove okolnosti, kriza koju je izazvala pandemija na opšti rast javnog duga, svakako usporavaju ispunjavanje uslova, odnosno otežavaju proces ulaska u evrozonu. Zato je razumljivo što su zemlje poput Bugarske i Hrvatske čekale više od decenije da bi stekle uslove da uvedu evro kao nacionalnu valutu”, objašnjava Đukić u razgovoru za Biznis.rs.

Hrvatska koja je članica EU od 2013. godine trebalo bi do januara 2023. godine u potpunosti da završi prelazak sa kune na evro.

Početkom ove godine premijer Hrvatske Andrej Plenković je najavio da ukoliko ovog leta Savet EU potvrdi ulazak u evrozonu, dobrovoljno dvojno iskazivanje cena može u principu da započne odmah po odluci Saveta, ali ne kasnije od 5. septembra.

Član ekonomskog saveta udruženja Glas poduzetnika, profesor Boris Podobnik u razgovoru za Biznis.rs kaže da do leta, u zavisnosti od odluke Vlade, sa nekim izuzecima, većina proizvoda i usluga će morati da ima cene istaknute i u kunama i u evrima, kako bi građani u prelaznom periodu dobili osećaj za cene u evrima koji bi trebalo da postane zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2023. godine.

“Oni koji ipak nisu u obavezi da iskažu dvojne cene su kiosci, taksisti, štandovi na pijacama, samouslužni aparati, benzinske pumpe, kao i još neke grupe preduzetnika kojima je iskazivanje dvojnih cena nepraktično”, objašnjava Podobnik.

U 2023. godini plaćanje roba i usluga i u kunama će biti moguće samo prve dve nedelje, ali će se kusur vraćati u evrima.

Polemike u hrvatskoj javnosti uglavnom dolaze od potrošača, odnosno građana koji se plaše da će pored inflacije izazvane krizom zbog pandemije korona virusa cene uvođenjem evra dodatno skočiti.

“Uvek je prisutna bojazan da bi uvođenje nove valute mogao pratiti i rast cena, što se i dogodilo u slučaju svih drugih članica koje su ulazile u evrozonu. Iz tog razloga je vrlo verovatno da se to dizanje cena ponovi i u Hrvatskoj, posebno kod onih koji nisu dužni da pokazuju dvojne cene. Drugi razlog zašto očekujemo veće cene je inflacija koja je u poslednjem mesecu prošle godine iznosila visokih 5,5 odsto, mada će jasno biti niža kada se računa na godišnjem nivou. Nadležni u Hrvatskoj ističu da ako do većeg povećanja cena i dođe, to povećanje će biti samo trenutno i brzo će ga konkurencija tržišta vratiti u normalu”, ističe profesor Podobnik.

Inače, Hrvatska je u evropski valutni mehanizam (ERM) primljena sa dogovorenim kursom po kojem jedan evro vredi 7,5345 kuna i to će vrlo verovatno postati kurs pri konverziji.

“Prema predlogu Zakona o uvođenju evra u Hrvatsku, kompanijama bi bilo zabranjeno neopravdano povećavanje cena, ali i takozvano ‘zaokruživanje’, pa se ne bi smelo dogoditi da kafa u boljem kafiću sa 13 kuna skoči na dva evra (15 kuna). Novčanice kuna će besplatno i zauvek menjati Hrvatska narodna banka (HNB), tako da nikad nije kasno ako se novčanice naknadno nađu. Nasuprot novčanica, kovanice  će HNB prestati da menja tri godine nakon uvođenja evra”, naglašava Boris Podobnik.

Naš sagovornik ocenjuje da kada je reč o kreditima, štednim ulozima, tu neće biti dodatnih troškova jer će se sva sredstva u kunama automatski basplatno konvertovati u evre.

Komentarišući prelazak sa kune na evro, profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže da će zbog velikog učešća turizma u BDP-u Hrvatske to iz ugla turista biti olakšavajuća okolnost.

“To je jedna od velikih prednosti, koja će podići atraktivnost turizma. Druga prednost jeste smanjivanje kamatnih stopa i poboljšanje kreditnog rejtinga u Hrvatskoj. Doći će do eliminisanja deviznog rizika i troškova konverzije. Nedostaci kao što su blago povećanje cena u nekim delatnostima ipak su mnogo manji rizik od sveukupnog benefita koje će konverzija doneti”, navodi Đukić.

On dodaje da će banke izgubiti deo prihoda jer neće više biti konvertovanja evra u kune i obrnuto, ali sa druge strane će imati koristi od svih onih benefita koje donosi članstvo u evrozoni, a tiču se smanjenog rizika poslovanja.