NESTAŠICA MEDA „POGURALA“ FALSIFIKATORE Na rafovima trgovinskih lanaca sve više lažnih proizvoda

Nestašicu pravog meda na tržištu Srbije brojni falsifikatori iskoristili su kako bi kupcima, čak i u velikim trgovinskim lancima, prodavali proizvod koji nema veze sa medom. Zbog toga je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pozvao sve pčelare i potrošače da do 21. januara prijave svaki sumnjivi med koji su videli u nekoj prodavnici ili na pijacama.

„Iako postoji kontrola, više od 1.000 tona lažnog meda završi na tržištu Srbije. Veliki problem je što su kazne u našoj zemlji za takve prevare veoma niske, pa falsifikatori unapred ukalkulišu taj trošak koji im praktično ulazi u cenu i za njih ne predstavlja veliki finansijski izdatak“, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Tržište reaguje na osnovu ponude i potražnje, a ponuda je ove godine jako mala. Kako objašnjava naš sagovornik, zalihe koje su postojale kod pčelara su na izdisaju, pa su falsifikatori iskoristili priliku te sumnjivi med može da se nađe i u rafovima prodavnica.

„Zato smo organizovali ovu akciju, kako bi pčelari pre svega mogli da se organizuju po selima i gradovima i kako bi prijavili svaki sumnjivi med“, navodi Živadinović.

Kada je reč o cenama, one su dosta različite u trgovinama, na pijacama i kod pčelara, i zavise od vrste meda i same lokacije. „Cene kod pčelara kreću se za bagremov med ne manje od 1.000 dinara, dok ostale vrste meda ne mogu koštati manje od 800 dinara“, napominje on i dodaje da zavisi da li se med kupuje u prodavnicama ili direktno od pčelara.

„Što se tiče cena pravog meda u trgovinama, one se, kada je reč o bagremovom medu, kreću od 1.500 do 1.800 dinara“, navodi Živadinović i dodaje da su troškovi prilikom plasmana meda u velike trgovinske lance ogromni. Pored otkupa, tu su analize, PDV i marža.

„Trenutna otkupna cena bagremovog meda je 800 dinara. Reč je o direktnom otkupu od pčelara, bez ikakvih dodatnih troškova. Svetsko tržište učinilo je da cena ove godine bude kao nikada do sada i samim tim bagremov med dostigao je i najvišu cenu, koja se u istoriji ne pamti“.

Na pitanje kako lažni med pored svih kontrola i analiza završava na rafovima srpskih prodavnica, Živadinović objašnjava da to kod nas funkcioniše vrlo jednostavno. „Puni su nam vrtići takvog meda, sumnjivog kvaliteta“, kaže on i dodaje da iako se sve nabavlja legalno, putem tendera, falsifikovan med ipak dospeva do potrošača.

„Uz prijavu na tender prilaže se i odgovarajuća dokumentacija, analiza, a papir trpi sve. Jedan med se šalje na analizu – pravi, a drugi se dostavlja na adresu kupca. Ista situacija je i u trgovinama“, napominje predsednik SPOS.

Iako su analize jedini adekvatan način za proveru meda, potrošači lažni med mogu da prepoznaju. „Falsifikatori pri pravljenju takve vrste ’meda’ koriste šećer koji kuvaju sa vodom i dodaju veštačke boje. Takav med je staklast, providan, bez imalo mutnoće“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, vrlo važna stvar kod meda je kristalizacija i ljudi moraju da shvate da se pravi med kristalizuje, a da bi bili sigurni najbolje je da kupuju direktno od pčelara.  

„Potrošači med treba da kupuju direktno od pčelara dok se tržište ne uredi. Sličnu situaciju imali smo 2015. godine kada je u Srbiji bilo više od 90 odsto falsifikovanog meda. Sada je to opet u porastu i zato smo i organizovali ovu akciju“, zaključuje Živadinović.