Od početka primene Zakona o fiskalizaciji zatvoreno 143 objekta

Od početka primene Zakona o fiskalizaciji, 1. maja ove godine, poreski inspektori obavili su 760 kontrola evidencije prometa preko novih uređaja i izrekli meru zabrane obavljanja delatnosti u 143 objekta.

U 138 objekata kazna zatvaranja uglavnom je propisana na 15 dana, dok je u pet slučajeva ona iznosi čak 90 dana, a načelnica odeljenja za strateške rizike u Poreskoj upravi Nataša Arsić izjavila je da dužina zabrane rada zavisi od toga da li su prvi, drugi ili treći put uhvaćeni u prekršaju.

„Mislim da su oni kasno ušli u sam proces fiskalizacije, ali ovde nisu bile samo kontrole uvođenja fiskalnih uređaja u novi sistem već je bila i kontrola onih koji ne izdaju račune“, objašnjava ona.

Na osnovu tih kontrola, prema njenim rečima, i utrđivanja da li se radi o delimičnom ili potpunom nepoštovanju prospisa, Poreska uprava odlučuje o visini kazne. Takođe, kako su na naš upit odgovorili iz Poreske uprave, u svim ovim slučajevima radilo se o neizdavanju računa.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon, ona u ovom momentu nema precizne informacije po kom su osnovu sprovedene pomenute kazne dodajući da je skandalozno ukoliko se tiče toga da su prodavci radili sa starim kasama nakon 1. maja iz jednog prostog razloga.

„Oni su u tom slučaju platili porez“, naglašava Amon.

Prema rečima naše sagovornice, na taj način se čini šteta privrednoj aktivnosti i budžetu jer neće biti naplaćen porez, a uz to zaposleni u zatvorenim objektima mogu ostati bez radnog mesta. Takođe, ona postavlja pitanje da li među 143 objekta koje je sačekala zabrana ima i velikih trgovinskih lanaca koji su, kako dodaje, i posle 1. maja izdavali račune na starim kasama budući da im nove još nisu stigle.

„Praksu zatvaranja privrednih subjekata trebalo bi potpuno ukinuti jer je to potpuno besmislena mera koja šteti budžetu, a čitavu relagativu bi trebalo revidirati i uskladiti da služi svrsi, i bude progresivna i pravedna, a ne destruktivna“, kaže Amon.

U prilog svojoj tezi ona iznosi paralelu između prodavca koji ima jednog zaposlenog i velikog tržnog centra, ističući da kazna prodavcu od 300.000 dinara predstavlja ogroman problem, dok je kod tržnog centra to na nivou statističke greške.

Upravo zato ona ističe da manji igrači teže prolaze od većih, a ako je to slučaj onda se, kako je rekla, radi o diskriminaciji u korist krupnog kapitala.

Naša sagovornica ističe da je najveća odgovornost na Ministarstvu finansija, podsetivši da su svi ukazivali na probleme koji će se desiti, a obveznicima savetuje da angažuju stručne saradnike koji će izvršiti kontrolu poreskih kontrola i u slučaju da se utvrdi neka greška podneti prijave protiv inspektora i uložiti žalbu na rešenje.

Podsetimo, puna implementacija Zakona o fiskalizaciji podrazumeva obavezno izdavanje fiskalnog računa sa svim propisanim elementima uz prepoznatljiv QR kod od 1. maja 2022. godine. Obveznici koji ne poštuju zakonske propise i nakon utvrđenog roka ne počnu da izdaju validne fiskalne račune biće sankcionisani shodno odredbama Zakona o fiskalizaciji.

Novčane kazne za neevidentiranje prometa, prema Zakonu o fiskalizaciji, kreću se od 300.000 do dva miliona dinara za pravna lica, dok su za preduzetnike i fizička lica od 50.000 do 500.000 dinara.