ODLAGANJE UVOĐENJA 5G MREŽE U SRBIJI Korona je glavni krivac, privreda će imati samo koristi od nove tehnologije

Prošle nedelje su predstavnici sva tri domaća mobilna operatora, kao i državne agencije RATEL, saopštili da će doći do odlaganja aukcija za dodelu 5G frekvencija najverovatnije do 2022. godine. Učesnici domaćeg telekomunikacionog tržišta će iskoristiti period do tog trenutka da u potpunosti pokriju teritoriju naše zemlje, uključujući i najudaljenije ruralne predele, kvalitetnim 4G signalom.

Ovakav razvoj događaja ponovo je u srpskoj javnosti pokrenuo pitanje relevantnosti 5G tehnologija, ali se postavilo i pitanje zbog čega je zaista došlo do pomenutog pomeranja planiranog datuma aukcije, kao i uvođenja neophodne mrežne infrastrukture.

U razgovoru za Biznis.rs redovna profesorka beogradskog Elektrotehničkog fakulteta u penziji i bivša savetnica u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Irini Reljin, smatra da glavni uzrok odlaganja leži u aktuelnoj pandemiji.

„Ne radi se o velikom vremenskom odstupanju, ali mislim da je ono, baš kao i svako drugo odlaganje u ovom trenutku na neki način posledica korona virusa i njenog uticaja. Operatori su više puta do sada pokazali da su veoma zainteresovani za novu tehnologiju i da žele da je uvedu, a našoj privredi će zaista biti dobrodošla dostignuća koja pruža 5G, pa ipak očekujem brzo uvođenje potrebne infrastrukture“, kaže Reljin.   

Moguće je da je reč samo o preraspodeli finansijskih sredstava za sledeću godinu, koja suštinski dugoročno neće uticati na tehnološki napredak, poručuje naša sagovornica.

Istovremeno, i premijerka Ana Brnabić je napomenula da nije došlo do odustajanja od 5G tehnologije, već samo do odlaganja momenta njenog uvođenja. „Građani Srbije u ovom trenutku nemaju potrebu za 5G mrežom, već to imaju eventualno naučno-tehnološki parkovi i istraživači koji koriste super kompjutere za veštačku inteligenciju“, objasnila je Brnabić, odgovarajući novinarima na pitanje o aktuelnoj temi.

S druge strane, najavljeno pomeranje aukcije dovešće do potpunog usklađivanja domaće regulative, kada je reč o svim potrebnim ekološkim, tehnološkim i bezbednosnim standardima.

Kada je reč o onim ekološko-zdravstvenim, koji najviše i brinu domaće stanovništvo, profesorka Reljin naglašava da su studije sprovedene u evropskim zemljama već davno potvrdile da nema nikakvih bojazni po životnu sredinu i zdravlje ljudi od posledica 5G tehnologije.

„Novije ankete pokazuju da su protivnici 5G mreže među evropskim korisnicima mobilne telefonije u velikoj manjini. Među njima se najvećim delom nalaze oni koji, zapravo, ne razumeju po kom principu ova tehnologija funkcioniše“, kaže Reljin, i dodaje da se na nekim svetskim tržištima usluge 5G mreže već uveliko pružaju, i to po istoj ceni kao i 4G, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Pored toga, Evropska unija se obavezala da će u njenim članicama što pre da se uvede ova tehnologija, a toj tendenciji će se sigurno pridružiti i naša zemlja“, zaključuje Reljin.