Proizvodnja pala sa 30 tona po hektaru na tri

Ogromna potražnja za malinama, ali nema radne snage i kvalitetnih sadnica

AgrobiznisBiznisIntervjuSrbijaU fokusuVesti

30.1.2021 15:01 Autor: Julijana Vincan

Ogromna potražnja za malinama, ali nema radne snage i kvalitetnih sadnica Ogromna potražnja za malinama, ali nema radne snage i kvalitetnih sadnica
Za veću proizvodnju maline potrebno je motivisati poljoprivredne proizvođače, a trenutno nema ni dovoljno kvalitetnih sadnica, a ni dovoljno radnika, dok potražnja raste, otkriva... Ogromna potražnja za malinama, ali nema radne snage i kvalitetnih sadnica

Za veću proizvodnju maline potrebno je motivisati poljoprivredne proizvođače, a trenutno nema ni dovoljno kvalitetnih sadnica, a ni dovoljno radnika, dok potražnja raste, otkriva za Biznis.rs predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović. 

„Što se izvoza tiče, tržište malina je prošireno u odnosu na 2019. i 2020. godinu u Evropi i u svetu. Bilo je i primera izvoza manjih količina u Tursku, koja je sada veliki kupac ne samo maline, već i borovnice i drugih sortimenata koji se gaje u Srbiji“, objašnjava naš sagovornik.

Najveći izvoz maline iz Srbije je u Nemačku i Francusku, koje su najveći kupci. Što se ostalih zemalja tiče, Kina i Japan i druge zemlje, kako ističe, takođe proizvode maline, ali one nisu na istom nivou kvaliteta, odnosno, sortimenta, koji se proizvodi u Srbiji.

„Dosta se izvozi. Ponuda je veoma mala, dosta kupaca koji su kupovali iz Poljske i Čilea su okrenuti prema Srbiji. U poslednje vreme poljski kupci, koji su imali svoju proizvodnju u Poljskoj, sada traže i kupuju malinu iz Srbije. Pre tri, četiri godine srpski hladnjačari su kupovali maline u Poljskoj, miksali je sa srpskom i izvozili je kao srpski brend. Međutim, sada se sve okrenulo i ponuda i potražnja na svetskom i na evropskom tržištu je takva, kako niko nije mogao da zamisli“, navodi Radović.

Maline i kupine
Foto: Pixabay.com

Jedan od problema oslabljen sadni materijal

Trenutno stanje ponude, smatra on, potrajaće tri ili više godina, jer je oslabljen sadni materijal ne samo na nivou cele Srbije, nego i u evropskim i svetskim zemljama, liderima u proizvodnji kao što su Čile i Poljska, usled elementarnih nepogoda. 

„U 2019. godini nije ostalo ništa maline, već samo nešto neprerađene koja je prodata po ugovoru. U 2020. godini je lager bio nula saldo. Robe ima iz godine u godinu sve manje. Malina koja je 2019. godine prodata po ugovoru, tek se 2020. godine i sada namiruje inostranim kupcima. Dakle, od 2019. godine se malina po ugovoru prodaje tek u 2020. i 2021. godini, jer nije bilo robe. Zamislite šta će biti sa ugovorima koji su sklopljeni 2020. godine i ove godine“, upozorava predsednik Asocijacije malinara.

Otkupne cene malina i kupina

Postoji više cena malina, kako kaže Radović, po kojima ih hladnjače otkupljuju – kada je reč o međusobnoj trgovini u Srbiji, cena maline je, kada je u pitanju prodaja gazdinstava pravnim licima, od 360 do 380 dinara, što je uvećano zbog PDV. Kada je u pitanju prodaja između pravnih lica, cena je malo niža – od 340 do 350 dinara, ističe Radović.

„Lager se smanjuje iz dana u dan, a tržište je isto. Normalno, tu je značajno uticala i sama pandemija korona virusa, odnosno velika potražnja, jer je dokazano da malina sadrži supstance koje utiču na smanjenje temperature, te je zato došlo do veće potražnje maline i kupine na evropskom i svetskom tržištu“, objašnjava Radović.

Borovnice, maline i kupine
Foto: Pixabay.com

Dodaje da je otkupna cena kupine bila od 20 do 60 dinara, a da se cena kupine na svetskom tržištu sada kreće od 150 do 180 dinara. Napominje da je kupina povađena sa oko 6.500 hektara površina i svedena na 1.500 hektara, jer su zbog niske cene poljoprivrednici odlučili da smanje zasade kupine na nivou cele Srbije.  

„Tu treba državni organi i zadužena ministarstva – trgovine, finansija, carina i drugi da pogledaju da li su oni koji su napravili marže od 200 ili 300 odsto, platili porez na ekstra dobit. U narednom periodu ćemo se baviti time gde je ko zatajio i bilo bi dobro da proizvodjači dobiju subvenciju ili doplatu od 10-20 dinara, ili pola u novcu a pola u repromaterijalu, kako bi podržali glavnu kariku u lancu, a to je poljoprivredni proizvodjač“, naglasio je Radović.

Ministarstvu poljoprivrede ukazivano na probleme

Predsednik udruženja malinara ukazuje da postoji problem radne snage, ali i oslabljenog sadnog materijala, ali i drugih stvari na terenu.

„Sadni materijal je slab jer nije uziman sertifikovan, nego je komšija komšiji prodavao, i to smo predočili Ministarstvu poljoprivrede kada smo ukazali na ovaj problem na nivou cele Srbije, i da je pala proizvodnja sa 30 tona po hektaru na tri tone po hektaru. Zato su oni odlučili da nam pomognu sa subvencijom gde se 90 odsto novca refundira. Na primer, ako je sadnica 100 dinara, 90 vam vraća država, a vraća i 60 procenata za obradu zemlje, za kolje, žicu, navodnjanje“, objašnjava on.

Radović navodi da ne može da se napravi hiperprodukcija kada nema ko da radi. Primećuje da je dosta ljudi napustilo selo, a da su neki otišli i u Evropu da rade, a na smanjenje radne snage uticao je i Covid-19.

„Mi da vratimo tu količinu koja je bila, 30 tona po hektaru, za to treba vreme. Nije malina šljiva ili jagoda, pa da rodi u godini sadnje. Malinu ako posadite ove godine, morate oko dve do tri godine da čekate da bi ona došla do nekog roda i da biste imali neku količinu“, objašnjava predsednik Asocijacije.

Na to sve, kako kaže, utiču i klimatski uslovi koji se menjaju. Dodaje da su na plod maline u 2020. godini negatino uticale poplave u aprilu i maju, ali i grad, sneg i drugo. Stoga ističe da se postavlja pitanje kakvo će stanje zateći malinari kada uđu u plantaže, pošto ima i dosta bolesne i promrzle maline, što će rezultirati manjom količinom roda nego lane.

Maline
Foto: Unsplash.com

Zamena sadnog materijala kao solucija

„Rešenje je upravo ono što smo predočili ispred Asocijacije malinara Srbije ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću. Kad nas je posetio, pokazali smo mu stabljike maline stare 20 godina, zatim one stare oko pet godina, na kojima se sve isto radi, a ipak, iako se koriste iste agro-tehničke mere, one koje su mlađe, sertifikovane, donose 20 tona po hektaru, dok ove koje su 20 godina starosti, donose tri do četiri tona po hektaru, a isto se obrađuju“, naglašava Radović. On ističe da treba prvo da se izvadi sertifikovani sadni materijal, da se posadi postepeno, da svako gazdinstvo krene sa nekih 20 do 30 ari i da se izmenja sadni materijal.

On ističe da su predstavnici resornog ministarstva, zajedno sa poljoprivrednim stručnim službama i institutima 2019. i 2020. godine utvrdili da je sadni materijal loš, tako da se mora krenuti u promenu sadnog materijala na nivou cele Srbije.

Staklenik sa malinama
Foto: Pixabay.com

Apel poljoprivrednicima

U proteklih nekoliko godina 15 najvećih otkupljivača i izvoznika malina iz državne kase na ime subvencija dobilo je više od 80 miliona dinara, iako proizvođači malina svake godine ukazuju da je razlika između otkupne i prodajne cene previsoka, pokazuje istraživanje UNS.

„Apelujem na poljoprivredne proizvođače da se ne brinu za cenu maline i da ne nasedaju na provokacije izvoznika i da ne potpisuju brzopleto ugovore. Neka im za primer posluži to da oni koji su potpisali ugovor sa inostranim kupcima prodaju malinu za 2,6 do 2,8 evra, a oni koji nemaju ugovor, prodaju je od 3,30 do 3,80 evra, a kada se vežu ugovorom, obavezni su da isporuče tu količinu„, upozorio je Radović i dodao da poljoprivrednici pre potpisivanja ugovora prvo treba da pogledaju svoje plantaže i da se povežu.

„Ima dosta vremena do maja, pa čak i do jula, do početka branja, potpisaćemo ugovore, neka ne brinu ove godine, svi traže sortiment i maline i kupine“, zaključuje naš sagovornik.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...