Oporavak tržišta rada tek za dve godine

Kriza tržišta rada prouzrokovana globalnom pandemijom virusa Covid-19 još nije završena. Rast nezaposlenosti u svetu neće pre 2023. godine moći da nadoknadi pretrpljene gubitke, najnovija je procena u izveštaju Međunarodne organizacije rada (MOR), koji je preneo portal UGS Nezavisnost.

Prema najnovijim prognozama u izveštaju MOR gubici radnih mesta izazvani globalnom krizom u tekućoj godini će dostići 75 miliona, dok će u 2022. godini pasti na 23 miliona radnih mesta.

Procenjuje se da će ukupan pad radnog vremena (stalni, povremeni i privremeni poslovi) u 2021. godini biti ekvivalentan 100 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, dok će naredne godine taj gubitak biti četiri puta manji (26 miliona).

Kao posledica tog trenda, očekuje se da će 2022. godine stopa nezaposlenosti u svetu iznositi 5,7 procenata, ili 205 miliona radno sposobnih ljudi, što je znatno više od 187 miliona u 2019. godini.

Oporavak tržišta rada zavisiće od toka pandemije

Najveće gubitke radnog vremena u prvoj polovini 2021. godine pretrpeli su regioni Latinske Amerike i Kariba, zatim Evropa i Centralna Azija. Procenjuje se da su u tim delovima sveta gubici radnog vremena premašili osam procenata u prvom i šest procenata u drugom tromesečju, u poređenju sa globalnim planetarnim gubicima od 4,8, odnosno 4,4 procenta u prvom i drugom kvartalu.

Predviđa se i da će se u drugoj polovini 2021. godine ubrzati oporavak globalnog zapošljavanja, pod uslovom da ne dođe do pogoršanja pandemijske situacije. Oporavak će biti neujednačen zbog neravnomernog pristupa vakcinama i ograničenih ekonomskih kapaciteta zemalja u razvoju da podrže fiskalne podsticajne mere.

Pad zaposlenosti uticao na povećanje siromaštva

Pad zaposlenosti i u ukupnom obimu radnih sati prouzrokovao je nagli pad prihoda od rada i porast siromaštva. U poređenju sa 2019. godinom, dodatnih 108 miliona radnika širom sveta kategorisani su kao siromašni i izuzetno siromašni, što zapravo znači da oni i njihove porodice žive sa dnevnim prihodima manjim od 3,20 američkih dolara po osobi. Poslednjih pet godina globalno nije bilo napretka u iskorenjivanju siromaštva, navodi se u izveštaju MOR, uz napomenu da time postaje neostvariv cilj Ujedinjenih nacija o iskorenjivanju siromaštva do 2030. godine.

Kriza izazvana pandemijom Covid-19 pogoršala je postojeće nejednakosti tako što je više pogodila osetljive radnike. Rasprostranjeni nedostatak socijalne zaštite širom sveta, uslovio je da su poremećaji rada zbog pandemije proizveli katastrofalne posledice na porodične prihode i egzistenciju.

Kriza je nesrazmerno pogodila i žene. Njihova zaposlenost u 2020. godini opala je za pet procenata u poređenju sa 3,9 procenata kod muškaraca. Dodatne obaveze i odgovornosti žena zbog zdravstvene i ekonomske krize stvorile su rizik obnove tradicionalizacije rodnih uloga u porodici i društvu.

Na globalnom nivou, opala je i zaposlenost mladih za 8,7 odsto u 2020. godini, u poređenju sa 3,7 procenta kod odraslih, a najizraženiji pad zabeležen je u srednje razvijenim zemljama. Posledice ovog narušavanja radnog iskustva mladih na tržištu rada mogle bi trajati godinama, navodi se u izveštaju.

„Oporavak od pandemije Covid-19 nije samo zdravstveno pitanje, jer treba prevazići ozbiljne štete za ekonomije i društva. Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder (Guy Ryder).