Osiguravajuće kuće ne mogu da nadoknade štete od prirodnih katastrofa

Evropa se ovog leta ponovo suočava sa razornim posledicama klimatskih promena, nakon velikih šumskih požara u okolini Bordoa i Madrida. Stručnjaci upozoravaju da bi sve češće prirodne katastrofe mogle učiniti pojedine delove kontinenta praktično nemogućim za osiguravanje, jer rastu rizici, premije osiguranja i troškovi sanacije. Evropska centralna banka i evropski regulator za osiguranje zato pozivaju na formiranje zajedničkog evropskog sistema reosiguranja i fonda za finansiranje štete od prirodnih katastrofa.

Ekstremni vremenski događaji već predstavljaju veliki teret za evropske ekonomije. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, prirodne katastrofe izazvale su ekonomsku štetu veću od 200 milijardi evra u periodu od 2021. do 2024. godine. Istovremeno, osiguravajuće kuće povećavaju premije, a u pojedinim visokorizičnim područjima čak odustaju od izdavanja novih polisa. Procenjuje se da u Evropi čak 75 odsto štete izazvane prirodnim katastrofama nije pokriveno osiguranjem, prenosi Politico.

Situacija bi, prema procenama stručnjaka, mogla dodatno da se pogorša. Swiss Re navodi da su osigurani gubici od šumskih požara u Evropi od 1970. rasli po stopi od osam do 11 odsto godišnje. Klimatske promene povećavaju učestalost požara, poplava i suša, dok rast temperatura dodatno opterećuje osiguravajući sektor i javne finansije evropskih država.

Francuska je među zemljama koje trenutno trpe najveće posledice. Zbog velikih požara u departmanima Žironda i Land evakuisano je više od 200.000 ljudi, uništeno je najmanje 240 kuća, dok oko 130.000 radnika privremeno ne može da radi, a 13.000 preduzeća je obustavilo poslovanje. Vlada je obećala da će osiguravajuće kuće pokriti troškove smeštaja i obnovu domova, ali će država morati da finansira i pošumljavanje, obnovu infrastrukture i pomoć privredi. Samo pošumljavanje izgorelih površina moglo bi da košta oko milijardu evra.

Sve veći rizici dovode do stalnog poskupljenja osiguranja. U Francuskoj su premije za osiguranje stambenih objekata prošle godine porasle 7,8 odsto, dok su u španskim turističkim područjima ugroženim požarima premije rasle oko 15 odsto godišnje tokom poslednjih pet godina. U Italiji su osiguranja priobalnih nekretnina zbog češćih poplava i oluja poskupela za 25 odsto u periodu od pet godina. Stručnjaci upozoravaju da sve više domaćinstava i kompanija neće moći da priušti odgovarajuće osiguranje.

Zbog toga evropske institucije predlažu stvaranje zajedničkog fonda za prirodne katastrofe i evropskog sistema reosiguranja koji bi raspodelio rizik među državama članicama. Evropska komisija bi do kraja godine trebalo da predstavi paket mera za jačanje otpornosti na klimatske rizike.

Istovremeno, osiguravajuće kuće traže više ulaganja u prevenciju i ograničavanje gradnje u područjima izloženim požarima i poplavama, dok pojedine nevladine organizacije smatraju da bi i same osiguravajuće kuće, čiji profiti rastu, trebalo da snose veći deo troškova nastalih zbog klimatskih katastrofa.

Stručnjaci upozoravaju da će, ukoliko se sistem ne promeni, troškovi klimatskih katastrofa sve više prelaziti na države i poreske obveznike. Kako upozorava Banka Francuske, bez obzira na to da li najveći teret u početku snosi privatni sektor ili država, posledice ovakvih katastrofa na kraju plaćaju čitava društva kroz sporiji privredni rast, veći javni dug i skuplje osiguranje.