Otpis kamate ili dela dugova biće deo rešenja za poljoprivredne penzionere

U Srbiji u ovom momentu ima 155.325 penzionera koji primaju penziju ostvarenu na osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti. Prosečna penzija ove kategorije penzionera je 12.617 dinara i tek je malo viša od najniže koja iznosi 12.582,51 dinar, što upućuje na to da najveći broj ovih korisnika prima najniži iznos penzije, kažu za Biznis.rs u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kako navode, osnovni problem penzijskog i invalidskog osiguranja u oblasti poljoprivredne proizvodnje, sa aspekta osiguranika, je neadekvatno definisana obaveza ulaska u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

“Ona je vezana za posedovanje poljoprivrednog zemljišta od pola hektara, a ne za mogućnost rada i prihoda koje poljoprivredno gazdinstvo pruža. Pored ovoga, generalni problem je što je broj osiguranika niži od broja korisnika (133.083 osiguranika, a 155.235 korisnika) što je znatno nepovoljnije u odnosu na druge kategorije penzionera i osiguranika. I ovako mali broj osiguranika plaća doprinose na najnižu osnovicu, a u velikom broju postoji pojava neplaćanja doprinosa (najčešće iz opravdanih razloga jer prihodi gazdinstva to ne omogućuju), što samo doprinosi potrebi intervencije države za redovnu isplatu penzija iz budžetskih sredstava, a i gomilanju mase nenaplaćenih doprinosa”, ocenjuju u resornom ministarstvu.

Na pitanje šta je uzrok nesrazmerno visokih doprinosa zbog čega ogromna većina ima velike dugove prema državi, u ministarstvu poljoprivrede ističu da nije problem u visini doprinosa, jer gotovo svi osiguranici po osnovu poljoprivrede plaćaju isti na najnižem mogućem obimu, odnosno na najnižu moguću osnovicu u sistemu PIO.

“Za one koje plaćaju na taj način to opredeljuje i visinu njihove penzije, jer niska osnovica (manja od minimalne zarade) u krajnjem daje i najnižu visinu penzije kad za nju dođe vreme. Problem je što je trenutno zakonski obuhvat ulaska u obavezno penzijsko osiguranje za ovu kategoriju osiguranika takav da postoji veliki broj onih kojima je i tako utvrđena minimalna obaveza za plaćanje doprinosa za PIO prevelika u odnosu na prihode koje imaju od poljoprivrede”, navode u resornom ministarstvu.

Kada je reč o otpisu i reprogramu dugova, objašnjavaju da će eventualni otpis kamate ili dela dugova svakako biti deo rešenja, koje mora da bude dobro izbalansirano, kako bi u maksimalnoj meri bili zaštićeni interesi, kako dužnika – poljoprivrednih osiguranika, tako i svih građana Srbije.

“Rešenje će u pojedinačnim slučajevima biti takvo da nikako neće ugroziti postojeće, pre svega egzistencijalni status dužnika za koje se utvrdi da obaveze nisu ispunjavali iz opravdanih razloga”, kažu za naš portal.

U resornom ministarstvu naglašavaju da su u pripremi potpuno nova rešenja za ovaj deo penzijskog osiguranja koja će ga, potpuno drugačijim, na ekonomski zasnovanom principu ulaska u osiguranje i utvrđivanju obaveza, učiniti pravednim, održivim i veoma prihvatljivim za osiguranike i buduće korisnike.

“Na konačnoj verziji rešenja rade domaći eksperti uz pomoć i monitoring stručnjaka Svetske banke. Predlog zakonskih rešenja će vrlo uskoro ući u javnu raspravu, te u skupštinsku proceduru, ali je od samog trenutka konačnog rešavanja ovog problema (što je nesumnjivo od velikog značaja) važnije da rešenje bude pravedno, ekonomski i socijalno utemeljeno, i dugoročno održivo”.