Pola miliona zaposlenih u Hrvatskoj nagrađeno za radne rezultate

Oko pola miliona radnika zaposlenih u 39.000 kompanija u Hrvatskoj već je primilo nagradu za rezultate rada u ovoj godini, svaki s prosekom od oko 2.400 kuna (320 evra), a ukupno 1,24 milijarde kuna (oko 165,4 miliona evra).

Nagrada za rezultate rada može se isplatiti u iznosu do 5.000 kuna (oko 667 evra), bez obaveze plaćanja poreza i doprinosa, a nakon regresa i božićnog bonusa, reč je o najmasovnijoj nagradi. 

Prošle godine je 71.000 kompanija isplatilo takvu nagradu za 788.000 zaposlenih, koji su nagrađeni sa prosečno 3.200 kuna (oko 427 evra). Ukupna godišnja vrednost nagrade za rezultate rada u 2020. godini iznosila je 2,5 milijardi kuna (oko 333,5 miliona evra).

Plaćanje troškova vrtića takođe je jedna od novih mogućnosti nagrađivanja radnika, koja je uvedena krajem 2019. godine. Nešto više od 3.000 poslodavaca plaća vrtić za decu od oko 5.300 njihovih zaposlenih, a poslodavci su ove godine izdvojili 21,7 miliona kuna (oko 2,9 miliona evra) za pokriće troškova vrtića, prosečno 4.100 kuna (oko 547 evra) po radniku. 

Za pokrivanje punih troškova iznajmljivanja stana i stanovanja „nastalih tokom zaposlenja kod poslodavca“ ove godine, 900 kompanija koristilo je za 2.000 zaposlenih. Ti su troškovi u prvih sedam meseci ove godine u proseku iznosili oko 13.000 kuna (oko 1.734) po radniku, piše Večernji list.

Osim „starog“ regresa, poslodavci mogu nagraditi svoje radnike plaćanjem troškova godišnjeg odmora, što je do sada koristilo 249 kompanija za 1.406 zaposlenih, od kojih je svaki u proseku primao dodatnih 2.200 kuna (oko 293 evra).

Regres i božićni bonus, koji zajedno mogu iznositi 3.000 kuna (evra), najpopularnija su plaćanja. Ove godine regres je isplatilo 30.000 poslodavaca za 772.000 radnika koji su primili oko 1,1 milijardu kuna (146,7 miliona evra), odnosno nešto manje od 1.500 kuna (oko 200 evra) po radniku.

Vrednost neoporezivih davanja isplaćenih 2021. godine iznosila je do prošle nedelje 3,62 milijarde kuna, a za celu prošlu godinu nove neoporezive naknade, zajedno sa božićnim bonusom i godišnjim odmorom, dosegle su 7,3 milijarde kuna (974 miliona evra). Ovo ne uključuje otpremnine, jubilarne nagrade, poklone za decu, dnevnice i druge oblike povremenih neoporezivih davanja.

Poslodavci su redovno finansirali troškove hrane za radnike, ali pod pretnjom poreskog sistema ta je mogućnost dugo bila ukinuta. Pre dve godine isplaćene su jednokratne novčane naknade, kako bi se pokrili troškovi prehrane radnika do 5.000 kuna (oko 667 evra) godišnje.

Ove godine je samo svaki četvrti zaposlenik platio topli obrok na teret poslodavca, odnosno njih 430.000, za šta su poslodavci platili 955 miliona kuna (oko 127,4 miliona), odnosno oko 2.300 kuna (oko 307 evra) po zaposlenom.

No, nije zanemariv ni broj radnika kojima poslodavac hranu plaća na osnovu „verodostojnog dokumenta“, odnosno plaćene fakture. Oko 2.200 kompanija prijavilo je takva plaćanja za gotovo 64.000 svojih radnika, koji su ove godine pojeli oko 1.900 kuna (oko 253 evra) o trošku kompanije. Takođe, oko 2.800 poslodavaca za 90.000 zaposlenih prijavilo je ove godine uplaćene premije zdravstvenog osiguranja.