Povoljna prilika za zamenu skupih državnih kredita jeftinijim

Situacija koja je nastala na finansijskom tržištu zbog pandemije, koju karakteriše pad kamatnih stopa i prinosa na hartije od vrednosti, predstavlja šansu i za Srbiju i druge države u regionu, da izvrše restrukturisanje svojih dugova odnosno da skupe kredite zamene jeftinijim, izjavio je za portal Biznis.rs konsultant za razvoj tržišta kapitala Milko Štimac.

On je ukazao da je dug veoma značajan element modernih ekonomija, i zato je veoma značajno pitanje načina upravljanja državnim dugom.

Štimac je dodao da Srbija koristi povoljnu situaciju na tržištu da restrukturira svoj dug, što čine i druge zemlje u regionu, poput Hrvatske i Slovenije.

Iskustva Srbije i regiona

Srbija je nedavno prodala na međunarodnom tržištu dvanaestogodišnje obveznice nominovane u evrima u ukupnom iznosu od milijardu evra, po stopi prinosa od 1,920 odsto i kuponskoj stopi od 1,65 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali je najavio da će ovim zaduženjem biti vraćeni neki stari i skupi dugovi koji dolaze na naplatu u toku ove godine i kao primer naveo da u septembru dospeva 700 miliona dolara duga na ime obveznice sa kuponskom stopom od 7,25 odsto.

On je posebno naglasio da je Srbija novom emisijom ostvarila prinos na svoje hartije od vrednosti koji je u rangu pojednih zemalja regiona koje imaju i investicioni kreditni rejting, kao što je na primer Rumunija, dugogodišnja članica Evropske unije, što govori u prilog očekivanju da bi Srbija uskoro mogla da uđe u krug zemalja sa investicionim kreditnim rejtingom.

Nešto ranije, Srbija je emitovala nove desetogodišnje obveznice, u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara, po prinosu od 2,35 odsto, kuponskoj stopi od 2,125 procenata i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije, od 1,066 odsto.

Ova emisija je realizovana radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 procenata.

I Ministarstvo finansija Hrvatske nedavno je na međunarodnom tržištu kapitala prodalo dve tranše obveznica u ukupnom nominalnom iznosu od dve milijarde evra, što je prvo zaduženje države obveznicama od početka godine.

Kako je saopšteno, realizovane su dve tranše obveznica – i to 12-godišnje obveznice, sa dospećem 2033. godine, u nominalnom iznosu od milijardu evra, uz godišnju kuponsku kamatnu stopu od 1,125 odsto i prinos 1,257 odsto, te 20-godišnje obveznice, s dospećem 2041. godine, u nominalnom iznosu od milijardu evra, uz godišnju kuponsku kamatnu stopu od 1,75 odsto i prinos 1,788 odsto.

Ministarstvo finansija je saopštilo da će novac prikupljen najnovijim zaduženjem biti iskorišćen za budžetske svrhe, kao i za refinansiranje postojećih euroobveznica Hrvatske, koje dospevaju u martu 2021. u iznosu od 1,5 milijardi dolara, sa kuponskom kamatnom stopom od 6,375 odsto.

I Slovenija se nedavno na međunarodnom finansijskom tržištu zadužila za 500 miliona evra preko državnih obveznica sa dospećem od čak 60 godina, što je najduža ročnost do sada.

Kako je saopšteno, 60-godišnje obveznice imaju prinos dospeća od 0,70 odsto i kuponsku kamatnu stopu od 0,6875 odsto, što je u nivou zaduživanja za zemlje kao što su Francuska i Belgija.

To je inače, drugo ovogodišnje izdanje državnih obveznica, nakon što je početkom januara Slovenija izdala 10-godišnje obveznice u vrednosti od 1,75 milijardi evra, prvi put po negativnoj kamatnoj stopi, a emisiju 30-godišnjih obveznica dopunila za još 250 miliona evra.

Novim zaduživanjem će, između ostalog, biti otplaćeno 1,65 milijardi evra već dospelog duga i kamata, a do kraja ove godine dospeva dodatnih 1,95 milijardi evra duga.

Šansu treba iskoristiti

Milko Štimac ističe da je teško prognozirati koliko dugo će trajati ovakva situacija sa povoljnim uslovima na finansijskom tržištu i niskim kamatnim stopama, jer nije sigurno koliko će trajati i pandemija korona virusa, kao i oporavak globalne ekonomije od posledica ove krize.

Jer, povratak globalne ekonomije na nivo pre pandemije će verovatno podrazumevati i postepeni rast kamata. Ipak, izvesno je da će proces oporavka trajati, možda i duže nego što se očekivalo.

Štimac dodaje da su državne obveznice bile sigurno utočište za investitore tokom globalnih kriza, a da se interesovanje za obveznice Srbije može objasniti i dobrim makroekonomskim rezultatima koje je Srbija postigla u protekloj pandemijskoj godini. Takođe, važno je istaći da je Srbija uspela da očuva svoj kreditni rejting, sa dobrom perspektivom da uskoro dostigne i investicioni rejting. Sa druge strane, i nivo javnog duga Srbije je i dalje ispod 60 odsto BDP.

On ukazuje da Srbiji nedostaje funkcionalno tržište kapitala, sa više materijala za trgovinu, što bi to tržište učinilo dubljim, i što bi privuklo strane investitore. To bi sigurno ojačalo rejting zemlje kao i proces restrukturisanja dugova, odnosno zamene skupih kredita jeftinijim.

Milko Štimac je takođe naglasio da će posle okončanja aktuelne pandemijske krize, ekonomski centri moći morati da reše problem narastajućih dugova, odnosno da nađu način za njihovo restrukturiranje i kontrolu, kako globalna ekonomija ne bi posle pandemijske krize, posle kratkom vremena upala u krizu dugova.