PRETI LI SVETU GLOBALNA NESTAŠICA HRANE, prvi znaci već u aprilu i maju

Pandemija korona virusa mogla bi da utiče na sigurnost snabdevanja hrane kao i na njenu cenu. Globalna pandemija narušava dostupnost radne snage i lanac snabdevanja, a stručnjaci navode da se prve nestašice mogu očekivati u aprilu i maju.

„Rizikujemo nadolazeću prehrambenu krizu ukoliko se brzo ne preduzmu mere kako bismo zaštitili najugroženije, održali globalne lance snabdevanja hranom i ublažili uticaj pandemije na prehrambeni sistem“, navode iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ograničenja kretanja i izolacije radnika mogu omesti poljoprivredu, navodi FAO. Prerađivači hrane, koji obrađuju veliku većinu poljoprivrednih proizvoda, takođe bi mogli da budu sprečeni u obavljanju svog posla.

„Osim toga, već vidimo izazove i u pogledu logistike koja uključuje dostavljanje hrane (nemogućnost premeštanja hrane iz tačke A u tačku B) i uticaja pandemije na stočarstvo zbog smanjenog pristupa stočnoj hrani, zatim smanjenje kapaciteta klanica (zbog logističkih ograničenja i nedostatka radne snage), slično onome što se dogodilo u Kini“, navode iz FAO.

Skok cena se očekuje u industriji mesa

Međutim, skokovi cena verovatniji su za proizvode veće vrednosti poput mesa i lako kvarljive robe, a ne za glavne proizvode (npr. žitarice) kojih još ima u dovoljnoj količini, navodi FAO.

„Proizvodnja žitarica na razvijenim tržištima obično se obavlja na velikim farmama u područjima niske gustine naseljenosti koje su manje sklone zarazi. Međutim, radno intenzivni sektori poput plantaža (npr. palminog ulja) i prerade (npr. mesa) su više izloženi riziku zaraze zaposlenih, pa time i privremenim merama zatvaranja“, navode stručnjaci  iz kompanije „Fitch Solutions“.

Na primer, najveća malezijska oblast za proizvodnju palminog ulja, Sabah, naredila je zatvaranje plantaža palminog ulja u tri pokrajine nakon što su neki radnici testirani pozitivno na korona virus. Problem bi mogao da nastane, ako bi neke od zemalja pribegle trgovinskim ograničenjima ili pravljenju drastičnijih zaliha u nastojanju da se obezbede sa hranom, što bi moglo da dovede do podizanja cena žitarica i ulja.

Među glavnim poljoprivrednim proizvođačima koji su primenili izvozna ograničenja su Vijetnam koji je ograničio izvoz pirinča i Rusija koja je zaustavila izvoz prerađenih žitarica. Kazahstan je takođe obustavio izvoz pšeničnog brašna, heljde, šećera, suncokretovog ulja, navodi Biznisinfo.ba. Takvi koraci mogli bi dovesti do ubrzavanja inflacije cena hrane u vreme kada su potrošači zabrinuti zbog zastoja i stvaraju sopstvene zalihe.

„Potencijalno sprovođenje mera protekcionizma na nivou države u pokušaju zaštite sigurnosti hrane, poput ograničenja izvoza ključne robe ili agresivnog stvaranja državnih zaliha, takođe može značajno da naruši globalno snabdevanje hranom“, navode iz kompanije „Fitch Solutions“.

Zemlje koje su najviše izložene povećanju inflacije cena hrane uključuju države sa velikim udelom uvoza u domaćem lancu snabdevanja, poput zemalja Bliskog Istoka, Kine, Japana i Južne Koreje.