Proizvođači najavljuju „godinu lubenica“, uvozne dostigle i cenu od 150 dinara

Sezona lubenica je počela. Cene domaćih plodova u veleprodaji kreću se između 50 i 60 dinara po kilogramu, ali se svakako očekuje da će padati.

U maloprodaji se lubenice takođe mogu naći i za 50 dinara po kilogramu, ali cene idu i do 90 i 100 dinara, a početkom juna bilo je grčkih lubenica i za 150 dinara. Vremenske prilike ukazuju na to da su ove godine lubenice dobro uspele i da su kvalitetne jer je bilo dosta toplote i sunca.

Prema rečima Gorana Blanuše, proizvođača iz Ašanje u opštini Pećinci, ova godina bi mogla biti „godina lubenica“.

„Mi radimo oko sedam vrsta lubenica i uvek neka ide solidno i ima ‘bolju’ cenu. Radimo žutu, srce, narandžasto srce, besemenu, običnu, žuto-žutu i imamo razne specifične sorte, a snabdevamo mnoge maloprodajne lance. Cene uvoznih lubenica iz Grčke, Severne Makedonije i Albanije, koje se najviše distribuiraju po marketima, bile su između 50 i 80 dinara u veleprodaji, a uvozne i domaće se prepliću na tržištu“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nekad se pojavi višak robe na tržištu, pa domaći uvoznici staju sa uvozom, jer ne smeju da spuste cene uvozne robe, zbog dodatnih troškova na prevoz i ostalo.

„Nekada se dešava i da lubenice propadnu, kada počnu kiše krajem avgusta, kada zahladni ili kada su baš jake vrućine, pa stigne više lubenica istovremeno koje tržište ne može da ‘proguta’. Najviše zavisi od vremena potrošnje, kao i od izvoza – kakve su prilike u inostranstvu“, otkriva Blanuša.

Prošle godine je, ističe on, u Evropi bilo hladno, pa je bila i loša cena i slabo je išao izvoz, usled čega je i kod nas bilo više lubenica.

„Ove godine ostaje da se vidi kakva će biti sezona koja je počela 15 dana ranije. Berba je krenula otprilike 10. jula„, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o vremenskim rokovima, Goran Blanuša kaže da već u septembru počinju manje isporuke lubenica, dok se u oktobru dostigne jedva 10 odsto avgustovske prodaje. U Srbiji ima dosta proizvođača lubenica, samo u Ašanji njih petnaestak, ali uglavnom su u pitanju manje površine.

„Dobro je kada postoji izvoz, onda se rastereti domaće tržište koje je previše malo da bi potrošilo sve što se proizvede u Srbiji. Pandemija korona virusa nije mnogo uticala na tržište lubenica i cene su uglavnom ostale iste. Na samu cenu utiče više stvari, pa čak i to kada ljudi idu na godišnje odmore“, naglasio je Blanuša.

Tokom prve godine pandemije se dosta izvozilo, primetio je naš sagovornik, dok je prošle godine izvoz bio smanjen.

„Italijani dosta snabdevaju zapad lubenicom – Nemačku, Dansku, Austriju. Oni su nam velika konkurencija, kao i Mađari koji imaju lubenice u isto vreme kad i mi. Ipak, što se kvaliteta tiče, naša lubenica je najbolja i jedino Grčka ima približan ukus“, smatra Blanuša.

Prema njegovom iskustvu, najsigurnija kupovina lubenica je u marketima, jer poljoprivredni fakultet daje sertifikat i kontroliše proizvodnju, tako da garantuje da je nešto što se tamo našlo bez ostataka pesticida.

„Lubenica se prska svega 10 odsto u odnosu na prskanje jabuke. Najbolja su prva dva roda, gde drugi stiže kroz oko 10 dana, a treći za oko 13 dana. Treći i četvrti rod nisu dovoljno dobrog kvaliteta. Kada proizvodim lubenicu, gledam da pravim razmak između seta sadnje, kako bih u 100 dana imao redovno da prodajem plodove“, obrazložio je naš sagovornik.

On je podsetio da se lubenice koriste i za preradu, kada im cena padne na 10 do 12 dinara, na koju odlaze sitniji plodovi, oštećeni, ali ukusni.

„Onda fabrika to koristi kao koncentrat, bazu za neke sokove ili aromu, i tada otkupljuju i kraljevsku dinju i dinju sa ukusom limuna. Mogu da se prave i salate od besemene lubenice, pa je tako jedna fabrika kupovala od mene pre dve godine takvu lubenicu koju iseku, zalede i prave mikseve od salate, kako bi se posle pravili smutiji za izvoz. Treći proizvode i sušene lubenice“, naveo je Blanuša.