Prošla godina u znaku oporavka privrede, još uvek bez tendencije rasta

Prema oceni privredne aktivnosti tokom 2021. godine ekonomiste Stojana Stamenkovića u januarskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), podaci o industrijskoj proizvodnji za novembar 2021. godine su nešto povoljniji od oktobarskih, ali još uvek ne ukazuju na uspostavljanje rastuće tendencije.

Kada je reč o ukupnoj industrijskoj proizvodnji, ona je u oktobru i novembru zabeležila desezonirane poraste u odnosu na prethodni mesec. U novembru je „odskočio“ i međugodišnji porast, a tokom poslednja tri meseca su i trendne vrednosti u blagom porastu.

Kako je navedeno u analizi, to je rezultat visokog rasta proizvodnje u sektoru rudarstva, a nivo te proizvodnje je izuzetno povećan počev od polugođa, i to zahvaljujući proširenju proizvodnje kompanije Zijin.

Kada je reč o prerađivačkoj industriji, nakon laganog opadanja tokom drugog i trećeg kvartala 2021. godine, ona je prešla u stagnaciju.

„Desezonirani porast u novembru bio je nedovoljan da bi se dostigle vrednosti iz sredine godine“, navodi se u analizi, uz dodatak da se relativno visok međugodišnji rast u novembru, koji je usledio nakon međugodišnjih padova u septembru i oktobru, a koji izgleda „obećavajuće“, nije rezultat tekućeg rasta već „rupe“ u toku proizvodnje u novembru 2020. godine.

Kada je reč o inflaciji, njena međugodišnja stopa je još u septembru premašila gornju granicu ciljanog inflacionog raspona i bila je najveća posle avgusta 2013. godine, dok je u oktobru i novembru njen rast i dalje ubrzavan, pre svega kao posledica rasta globalnih cena hrane i energenata, navodi se u analizi.

„Inflacija nije promenjena na mesečnom, a ubrzana je na međugodišnjem nivou u novembru 2021. U oktobru i novembru 2021. registrovana je mesečna inflacija od po 0,9 odsto, te međugodišnja inflacija od 6,6 odsto i 7,5 odsto. Inače je međugodišnja inflacija koja je poslednji put bila viša od aktuelne međugodišnje inflacije zabeležena još u julu 2013, kada je iznosila 8,6 odsto“, ističe se u analizi.

A kako iz ugla statističara izgledaju parametri iz MAT-a koji su privukli našu pažnju? U razgovoru za Biznis.rs direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević kaže da je 2021. godina, kao i u celom svetu, i u našoj državi bila u znaku oporavka od krize izazvane pandemijom korona virusa. On ocenjuje stepen oporavka Srbije boljim od očekivanog.

„Na samom startu godine imali smo projekciju rasta bruto-društvenog porizvoda (BDP) od oko 4,5 odsto, a on je dostigao, prema poslednjoj proceni RZS, najmanje 7,5 odsto. Videćemo kako će izgledati kad se ceo račun sredi u februaru, ali sigurno se neće bitno razlikovati od trenutnih brojki“, kaže Kovačević.

Ovakvim parametrima doprinelo je, prema njegovim rečima, nekoliko sektora. Najpre, naš sagovornik kaže da je bila bolja industrija, i to zbog rudarstva, prvenstveno borskih rudnika. Pored toga, prerađivačka industrija koja se, kako je rekao, našla u opadajućem trendu, ipak je ostala na stagnantnoj liniji ali nije otišla dublje u pad. Pored navedenog, Kovačević je dodao i građevinarstvo koje je znatno doprinelo ekonomiji.

Takođe, direktor RZS-a je istakao i da su usluge pratile snažniji intenzitet potrošnje, kao i da je bilo rasta i plata i penzija. Potrošnji su, prema njegovim rečima, doprinele i mere pomoći države tokom 2020. i 2021. godine koje su podeljene, kako je naveo, u skladu sa preporukama finansijskih institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, i one ukupno čine oko osam milijardi evra, što je oko 16 odsto BDP-a iz 2021. godine.

Na našu opasku da je ipak bilo i institucija koje su, poput Fiskalnog saveta, u više navrata kritikovale pakete pomoći, u prvom redu što nisu sadržani u zakonima o budžetu, Kovačević kaže da Fiskalni savet najpre nije kritikovao sve pomoći, već samo one usmerene fizičkim licima, ali i da je njemu u opisu da kritikuje ekonosmku politiku. Takođe, on je rekao da postoji mogućnost finansiranja nepredviđenih troškova iz budžetskih rezervi.

„Dakle, to nije navedeno kao eksplicitan trošak, iz te rezerve se uvek mogu plaćati neke stvari – na primer referendum, vanredni parlamentarni izbori, prinudna kupovina energenata koja rezultira povećanjem cene. To se, s jedne strane, kasnije unosi u završni račun budžeta, a s druge strane – kada se zna gde je šta otišlo, onda se eventualnim rebalansom to situira i u budžetski plan“, kaže on.

On je dodao i da je prošle godine rebalans budžeta obuhvatio neke stavke, i bio je zatvoren na sedam odsto deficita – a zbog boljeg ekonomskog rezultata i bolje naplate poreza na kraju je u rebalansu iz oktobra procenjen na 3,9 odsto. Procenjuje da će u završnom računu biti najviše 3,2 odsto.

Kada je, pak, reč o godini pred nama, on kaže da će ona biti godina konsolidacije u kojoj ćemo se vratiti na oko tri odsto deficita ukoliko ne bude nekih iznenađenja, u prvom redu spoljnih faktora.

„Očekujem da se zacrtano planom budžeta za 2022. ostvari i konsolidaciju na nivou od oko tri odsto deficita budžeta. Ne očekujem probijanje tog nivoa“, naglašava on.

Ono što ne možemo predvideti je, kako je rekao, cena energenata na međunarodnom tržištu, uprkos aranžmanima za gas sa Rusijom koji nas stavljaju u bolju poziciju od zemalja Evropske unije (EU), ali i novom ugovoru koji će biti sklopljen za četiri ili pet meseci, dok ne očekuje da će izvor novih neizvesnosti biti neki novi problemi u Elektroprivredi Srbije jer su se, prema njegovim rečima, havarije prebrodile.

Ipak, Kovačević priznaje da će neke cene morati da se povećaju tokom 2022. godine, ali dodaje da trenutni pokazatelji govore da će se inflacija staviti pod kontrolu do sredine ove godine.

„Inflaciju ćemo savladati, to već sada znam. Krajem godine bila je oko 7,5 odsto, a prosečna nije veća od 4,1 odsto, tako da svi znaci kažu da će biti savladana do polovine ove godine“, zaključuje direktor RZS-a i time se u još jednoj tački mimoilazi sa Fiskalnim savetom čiji je predstavnik u nedavnom razgovoru za Biznis.rs ocenio da inflacija za najsiromašnije građane iznosi oko 10 odsto.