Rađanje petrojuana?

Kineski juan ojačao je prema američkom dolaru nakon izveštaja Dow Jonesa da je Saudijska Arabija u aktivnim pregovorima sa Pekingom o kupoprodaji nafte u kineskoj valuti. Juan je ojačao na 6,3867 dolara, li za 0,1 odsto, nakon što je pre izveštaja bio u padu za 0,3 odsto.

Dok je dolar i dalje najvažnija valuta razmene u globalnoj trgovini, a posebno na naftnim tržištima, druge valute kao što je kineski juan (RMB) sve više su u upotrebi u prekograničnim transakcijama, prenosi Al Jazeera. Rat u Ukrajini i niz sankcija nametnutih Rusiji, otvorili su pitanje o alternativi američkim valutnim tržištima.

Jedna od ključnih stvari u proteklih 40 godina i sidro koje podržava status dolara kao svetske rezervne valute, bio je globalni finansijski sistem zasnovan na petrodolaru. Proizvođači nafte prodavali su svoj proizvod za dolare, koje bi zatim pretvarali u sredstva denominovana u dolarima i ulagali u tržišta denominovana u dolarima, podržavajući dolar kao svetsku rezervnu valutu.

Sve to je podržavalo Sjedinjene Američke Države kao nespornu svetsku finansijsku supersilu, ali tome se bliži kraj, navodi OilPrice. Kina kupuje više od 25 odsto nafte koju izvozi Saudijska Arabija, a ako bi se ona plaćala juanima, to bi poboljšalo status kineske valute i otvorilo joj perspektivu da postane globalna rezervna valuta, petrojuan.

Analitičari, poput Zoltana Pozsara, ocenjuju da pregovori Rijada i Pekinga označavaju pomak najvećeg svetskog izvoznika sirove nafte ka Aziji, ali i potez koji je direktno usmeren ka srcu finansijskog sistema SAD. Amerika je koristila status dolara tako što je štampala onoliko novca koliko je bilo potrebno za finansiranje državne potrošnje.

Juan je jedan od posebnih fokusa u svetlu odnosa Kine sa Rusijom, a u međuvremenu su odnosi Saudijske Arabije i SAD pogođeni nizom problematičnih pitanja, od građanskog rata u Jemenu do potencijalnih pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Prema izveštaju WSJ, pregovori sa Kinom o ugovorima za prodaju nafte u juanima trajali su šest godina, ali su ove godine ubrzani, jer su Saudijci navodno postali veoma nezadovoljni bezbednosnim obavezama SAD koje su decenijama stare. Rijad je ljut zbog nedostatka podrške SAD u građanskom ratu u Jemenu.

Takođe, saudijski zvaničnici izrazili su nezadovoljstvo zbog pokušaja vašingtonske administracije da postigne dogovor sa Iranom, u vezi sa njegovim nuklearnim programom. Takođe, Saudijci su naveli da su bili „šokirani“ naglim povlačenjem SAD iz Avganistana u avgustu prošle godine.

Istovremeno, neki analitičari ipak veruju da su pregovori sa Kinom simboličan potez Rijada, koji želi da na taj način pošalje poruku Vašingtonu. S druge strane Rusija nastoji da sa Kinom otvori alternativni način plaćanja kako bi zaobišla sankcije i odvojila se od dolarskog finansijskog sistema.

Peking je reagovao na upozorenja SAD da bi takođe mogao da bude pogođen zapadnim sankcijama ukoliko bude olakšavao Moskvi da izbegne postojeći embargo zbog rata u Ukrajini. „Kina nije strana u krizi, niti želi da sankcije utiču na Kinu“, izjavio je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, prenosi Financial Times.

On je istakao da „Kina ima pravo da zaštiti svoja legitimna prava i interese“, kao i da je konflikt u Ukrajini „posledica višegodišnjih akumuliranih i intenziviranih kontradikcija u evropskoj bezbednosti“.