Raste budžetski deficit Crne Gore

“Fiskalna politika je problematična jer se Crna Gora iz godine u godinu zadužuje. Naš budžetski deficit raste, procenjuje se da će u ovoj godini biti blizu 300 miliona evra, čemu kad se doda 900 miliona, koliko je neophodno novca da se vrate krediti i neka zaduženja iz prethodnog perioda, značajno prelazimo preko milijardu, a to je veliki iznos za Crnu Goru”, kazao je u jutarnjem programu Budilnik, na Televiziji E, analitičar tržišta doktor ekonomskih nauka Jovo Rabrenović.

Kako je istakao, Crna Gore je pred izazovima i svaka godina koja dolazi je izazovnija od prethodne u svakom pogledu, kako u političkom i društveno socijalnom, tako i u ekonomskom segmentu, prenosi eKapija.me.

“Crna Gora je država na čije funkcionisanje ekonomskog sistema utiče puno faktora, pre svega unutrašnji politički, koji utiču prevashodno na dešavanja ne samo u ekonomiji, nego, nažalost, u svim oblastima u Crnoj Gori. Onda imamo političke faktore, koji su na regionalnom i globalnom nivou, i sva dešavanja na globalnom nivou i te kako se osete u Crnoj Gori”, ocenio je Rabrenović.

Zato je, kako kaže, teško kontrolisati i predvideti bilo kakve ekonomske predikcije u ovom trenutku kada je crnogorska ekonomija u pitanju.

“Jer kada se misli da ne može biti teže, ono bude još teže. Crna Gora definitivno u ovoj 2025. godini ima dosta izazova, ima dosta nejasnoća, koje će morati, pre svega, politička elita u Crnoj Gori da reši, da prevaziđe, pa tek onda da se građani uključe u neki život koji će biti mera onoga što oni žele”, rekao je Rabrenović.

Fiskalna politika je jedan od najvećih izazova za Crnu Goru, objašnjava on. To je, prema njegovim rečima, posledica dešavanja od prethodnih par godina, naročito ako se uzme u obzir prošla godina.

“Problem su javne finansije, veoma bitne, kao i inflacija, za koju često čujemo da je nema, ili da je mala, sa čim se ja ne mogu saglasiti jer je vrlo upitno kako se računa inflacija u Crnoj Gori, i da li je taj način na koji Monstat računa prihvatljiv za nas, kao potrošače i građane, jer je mnogo značajnija lična inflacija od opšte, odnosno one na državnom nivou”, istakao je Rabrenović.

Za Crnu Goru veliki problem predstavlja javna potrošnja koja se iz godine u godinu, kako tvrdi, povećava.

“Ako uzmemo uporedni period 2023/2024, to su ti periodi Evropa sad 1, Evropa sad 2, mi imamo povećanje koje je od 500 miliona u apsolutnim brojkama, ili u relativnim oko 17,2 odsto. Za toliko je porasla javna potrošnja, što ne znači nužno da je to loše, jer javna potrošnja može značiti da je država uložila veći novac u kapitalne investicije, strukturu, i tako dalje, što, nažalost, nije slučaj. Mi imamo javnu potrošnju u onome delu koji je u jednom delu negativan, a to je povećanje plata, penzija, ali ne iz nove vrednosti stvorene u državi, koje je javni sektor obezbedio, nego je to iz zaduživanja, što je uvek najgora potrošnja novca”, istakao je Rabrenović.

Crna Gora mora obezbediti novu vrednost, objašnjava, da bi servisirala obaveze i vraćala kredite, podseća on, ali država ne radi u smislu traženja novih ekonomskih ideja i projekata, da bi, kako kaže, bolje funkcionisala.

“Crna Gora nema investicija, nema investicija iz inostranstva, nema čak ni investicija domaćih biznismena, privrednika. Sve se svodi na ulaganje u potrošnju, odnosno u izgradnju nekih tržnih centara, objekata, koji će dodatno služiti za povećanje potrošnje, ali neće stvarati one vrednosti koje su Crnoj Gori potrebne”, ocenio je on i dodao da su ovoj zemlji potrebna velika ulaganja.

“Poput velikih resorta u Crnoj Gori, koji su ulaganja u skijališta, ulaganja u poljoprivredu, ulaganja koja će povećati zapošljavanje, koja će povećati produktivnost države, koja će omogućiti i mladim, i onim sredovječnim ljudima, da mogu da nađu svoje zaposlenje, i obezbede sigurnu starost i sigurnu penziju. Nažalost, kod nas se tako nešto ne dešava”, zaključio je Rabrenović.