Milion dinara zarade po hektaru za gajenje belog luka, a Srbija uvozi 70 odsto potrošnje

Iako se beli luk smatra jednom od najtraženijih i najisplativijih povrtarskih kultura, Srbija i dalje najveći deo potreba podmiruje iz uvoza. Na domaćim njivama godišnje se proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potrošnje obezbeđuje iz uvoza, pre svega iz Kine i Španije.

Istovremeno, sve veći broj proizvođača u ovoj kulturi vidi priliku za sigurnu zaradu.

Nekadašnja proizvodnja bila je višestruko veća. Rekord je zabeležen 1984. godine, kada je u Srbiji proizvedeno čak 34.890 tona belog luka.

„Danas se ova kultura gaji na oko 1.300 hektara, uglavnom na manjim porodičnim gazdinstvima u Vojvodini i na jugu zemlje. Prosečni prinosi kreću se od osam do 15 tona po hektaru, a uz kvalitetan sadni materijal i navodnjavanje mogu biti i znatno veći“, navodi agroanalitičar Branislav Gulan.

Da domaća proizvodnja može biti veoma isplativa potvrđuju i primeri sa terena. Porodica Kanački iz sela Sakule više od tri decenije uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučila je da proširi proizvodnju i na pasulj. Uprkos činjenici da Srbija uvozi velike količine obe kulture, oni smatraju da domaći proizvođači mogu da zadovolje znatan deo potreba tržišta.

Ove godine ostvarili su prinos od 4,5 tone belog luka po hektaru, dok se otkupna cena kreće između 450 i 500 dinara za kilogram. Prema njihovim procenama, prihod po hektaru može da dostigne 2,25 miliona dinara. Kada se odbiju troškovi proizvodnje, koji iznose između 700.000 i milion dinara, ostaje zarada veća od milion dinara po hektaru.

Međutim, situacija je znatno složenija kada je reč o pasulju. Kanački su ove godine pod ovom kulturom imali 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni problem predstavlja uvoz jeftinijeg pasulja iz Kirgistana, koji obara cenu domaćeg proizvoda. Kako navode proizvođači, troškovi rada u Srbiji znatno su veći nego u zemljama iz kojih dolazi konkurentska roba, što domaće proizvođače stavlja u nepovoljan položaj.

Porodica Kanački ističe da su za uspešnu proizvodnju ključni kvalitetno zemljište, vrhunski sadni materijal i stalna briga o usevu. Sopstveni sadni materijal za beli luk koriste više od 30 godina, a dugogodišnjom selekcijom uspeli su da dobiju krupne i kvalitetne glavice.

Među proizvođačima koji očekuju izuzetne rezultate ove godine je i Goran Lazić iz Kikinde. Na nešto više od pola hektara zasadio je domaću sortu „Bosut“, koju godinama umnožava i selektuje. Uz sistem navodnjavanja „kap po kap“ očekuje veoma visok prinos. Kako objašnjava, upravo kvalitet genetskog materijala omogućava formiranje krupnih glavica težih od 150 grama, što kasnije daje i krupan rod.

„Beli luk je kultura koja relativno dobro podnosi različite uslove proizvodnje. Otporan je na brojne bolesti i štetočine, uspeva na različitim tipovima zemljišta, a proizvođačima omogućava dve setve i dve berbe godišnje – jesenju i prolećnu“, objašnjava Gulan i dodaje da značaj belog luka prevazilazi upotrebu u domaćinstvima.

Ova namirinica ima široku primenu u prehrambenoj industriji, ali i u farmaceutskoj proizvodnji, gde se koristi za izradu preparata, dodataka ishrani i drugih proizvoda. Upravo zbog stalne tražnje i široke primene stručnjaci ga vide kao jednu od najperspektivnijih povrtarskih kultura.

„Prema procenama proizvođača i stručnjaka, ulaganja u proizvodnju belog luka iznose oko 5.000 evra po hektaru, dok prihodi mogu biti pet do šest puta veći. Zbog toga se ova kultura sve češće pominje kao ozbiljna poslovna prilika za poljoprivrednike koji su spremni da ulože znanje, rad i kvalitetan sadni materijal“, zaključuje agroanalitičar Branislav Gulan.