Rat i cene utiču na nemačku „tranziciju grejanja“

Hoće li naredne zime u Nemačkoj biti dovoljno gasa? To pitanje, posle izbijanja rata u Ukrajini, ne muči samo privrednike već i desetine miliona građana, jer, polovina stanova u Nemačkoj greje se na gas. Takođe, ta briga vraća pažnju na staru temu modernizacije sistema grejanja.

Nemačka industrija grejanja se zalaže za hitne promene i građanima preporučuje razne opcije da trajno smanje korišćenje gasa ili da ga zamene nekim drugim energentom. Ne samo zbog zavisnosti od gasa iz Rusije, već i zbog zelenih ciljeva koje je proklamovala vlada, prenosi agencija DPA.

„Za sada, prema podacima industrije gasa, problema u snabdevanju nema,“ rekao je za DPA direktor Saveznog udruženja nemačke industrije grejanja Markus Štaut (Staudt). Sada je problem, zapravo, skup gas – ali to je slučaj i sa naftom i strujom.

Zbog poskupljenja energenata ljudi ne znaju šta da rade – da li da nastave da koriste gas ili ne, upućuje Štaut. Industrija grejanja zato motri hoće li prodaja grejnih tela da padne, a značajne mogućnosti uštede da ostanu neiskorišćene.

Modernizacija sistema grejanja je u Nemačkoj, pritom, tek počela, posle decenija slabog ulaganja.

„Prošle i pretprošle godine je na tržištu bio značajan rast, prvi put posle više od 20 godina,“ kaže Štaut. Umesto prosečnih 600.000 do 700.000 novih grejnih tela godišnje, ugrađeno ih je skoro 930.000. To je za 10 odsto više prodatih novih uređaja za grejanje prostora i toplu vodu nego prethodne godine.

Tome su puno pomogle i državne subvencije koje su 2020. povećane.

Prošle godine je najviše porasla prodaja grejnih tela na pelet, za 51 odsto, na 53.000 jedinica. Prodaja pumpi za grejanje skočila je za 28 odsto, na 154.000 uređaja.

Ipak, ubedljivo najveći udeo u modernizaciji sistema grejanja imaju gasni kondenzacioni kotlovi. Prošle godine je prodato njih 650.000, i to uglavnom bez državnih subvencija.

Pored zamene starih uređaja novim, na značaju dobija kombinacija grejanja na gas i pumpi za grejanje. Kada je veoma hladno, ljudi uključuju gasne kotlove, objašnjava Štaut. A za potpunu zamenu grejanja na gas pumpama neophodno je da zgrada ispuni energetske standarde.

„Tehnički, pumpu mogu da ugradim u skoro svaku zgradu, ali uvek je pitanje da li se to isplati.“ U novogradnji se svakako isplati.

Sve češće je i kombinovanje grejanja na gas i na drva. To važi i za fotonaponske sisteme udružene sa skladištima električne energije i pumpama, kao i za kombinaciju ventilacionih i sistema za povrat toplote.

Međutim, mogućnosti uštede koje pruža digitalizacija su i dalje potcenjene.

„Prvo, mogu efkasnije da se grejem i pritom manje trošim. Drugo, mogu da nađem zamenu za fosilni gas,“ objašnjava Štaut dodajući da je moguća mnnogo veća upotreba biogasa nego sada. „Danas bilo koji gasni kotao možete da zagrejete sa 100 odsto biogasa.“

Sada se, međutim, biogas uglavnom pretvara u električnu energiju ili ga kompanije za proizvodnju mineralnih ulja koriste za sopstvenu ekološku ravnotežu. Kao i kod zelene električne energije, reč je o unosu određene količine biogasa koja menja isto toliko prirodnog gasa.

Tržištu može da pomogne i proboj vodonika. Industrija nudi uređaje pogodne za moguću povećanu upotrebu vodonika, ali političari trenutno ignorišu taj potencijal, kaže Štaut.

Cilj vladajuće koalicije u Nemačkoj da do 2025. svaki novoizgrađeni sistem grejanja koristi 65 odsto obnovljive energije je ogroman izazov za potrošače, one koji ih ugrađuju i industriju.

Štaut naglašava da „tranzicija u grejanju“ mora da ostane pristupačna i praktična, a to zahteva tehnološka rešenja zasnovana na širokom kombinovanju energenata.