Rat u Gazi uvećao troškove brodskog transporta, ekonomska neizvesnost i dalje pritiska cene nafte

Iznenadni raketni napad Hamasa na Izrael 7. oktobra bio je ključni događaj 2023. godine, koji je dolio ulje na vatru velikih geopolitičkih kriza i previranja, nastavljajući niz od prošle godine. Izrael je uzvratio žestokom vojnom ofanzivom u pojasu Gaze, gde živi oko dva miliona Palestinaca. Broj poginulih u Gazi premašio je 20.000, a od toga je više od 8.000 dece, prema izvorima Hamasa.

Osim nekoliko dana primirja krajem novembra, zbog razmene talaca, rat u Gazi sve vreme traje visokim intenzitetom i preti da preraste u širi sukob. Libanski Hezbolah, Egipat i Iran, za sada nisu vojno umešani u sukob, iako se glasno protive izraelskoj odmazdi i doturaju humanitarnu pomoć Palestincima, dok SAD i neke druge zapadne zemlje ne osuđuju Izrael, koji se po njihovom mišljenu brani.

Pobunjeni jemenski Huti napali su trgovačke brodove u Crvenom moru u znak protesta zbog rata u Gazi, zbog čega su sredinom decembra brodovi umesto da prolaze kroz Suecki kanal obilazili oko Afrike da bi plovili sa zapada na istok i obratno, što je značajno uvećalo troškove brodskog transporta. Rat košta Izrael oko 270 miliona dolara dnevno.

Vojni sukob u Ukrajini koji je započeo februara 2022. godine, nastavljen je kroz celu 2023. Tokom druge godine rata nije bilo novih pripajanja delova Ukrajine Rusiji, niti se linija fronta značajno pomerila. Godinu je obeležila dugo najavljivana, ali neuspela, kontraofanziva ukrajinske vojske u kojoj je stradao veliki broj njenih vojnika, prema ruskim izvorima više od 150.000.

Pored ljudskih žrtava, ukrajinska vojska pretrpela je velike štete u naoružanju i municiji, koja se potrošila brže nego što su obnovljene zalihe. Krajem godine na videlo je izašao problem daljeg finansiranja Ukrajine, budući da američki Kongres nije odobrio novi predlog pomoći, kao ni Evropski savet. Zbog toga je pred Kijevom neizvesna i teška godina, a situaciju dodatno komplikuju narušeni odnosi predsednika Volodimira Zelenskog sa vojnim vrhom.

S druge strane, svet proglašava ruskog predsednika Vladimira Putina za geopolitičkog pobednika godine, iako su mnogi očekivali da će se ruska ekonomija slomiti pod teretom sankcija. Međutim, to se nije dogodilo u 2023. godini, uprkos tome što je rublja oslabila za oko 30 odsto. Putin je izjavio da očekuje da će u tekućoj godini rast ruske privrede, odnosno BDP-a, dostići 3,5 procenata. Ruska vojna industrija trenutno proizvodi više municije nego SAD i EU, a trgovina Moskve na azijskom tržištu je u ekspanziji.

Zajedno sa Kinom, Brazilom, Južnom Afrikom i Indijom, Rusija je deo pokreta BRICS, čiji će avgustovski afrički samit ostati upamćen po tome što je šest zemalja zatražilo prijem u grupu. U međuvremenu Argentina je odustala od članstva, nakon nedavne promene vlasti, a ostalih pet su Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i UAE.

Mogućnost da bi zajednička valuta BRICS-a mogla da konkuriše dolaru u međunarodnoj trgovini, i dalje je samo na nivou ideje. U lansiranju letelice na mesec prošle godine uspela je Indija, a ruski brod se razbio pri sletanju.

Odnosi Vašingtona i Pekinga dodatno su pogoršani tokom 2023. godine u februaru kada je američka vojska oborila kineski balon iznad teritorije SAD. Amerikanci su optužili Peking da je reč o špijunskom balonu, dok Kinezi tvrde da je u pitanju meteorološki balon. To je poremetilo dinamiku odnosa na visokom nivou, ali su se predsednici dve zemlje Džo Bajden (Joe Biden) i Si Đinping sastali u novembru, a u decembru su obnovljeni i njihovi vojni kontakti.

SAD i evropski saveznici sve više ograničavaju izvoz visoke tehnologije u Kinu, dok Kinezi uvode ograničenja za izvoz retkih minerala.

Tursku je u februaru pogodio katastrofalan zemljotres u kojem je stradalo više od 46.000 ljudi, a šteta je procenjena na oko 100 milijardi dolara, prema podacima UN. Zemljotres je istovremenu zadesio i Siriju, gde je smrtno stradalo oko 5.700 ljudi.

Nemačka je u aprilu završila eru nukleralne energije, kada je zatvorila preostale tri elektrane. Time je ispunjeno obećanje Berlina iz prethodne godine, ali nije pronađeno rešenje za odlaganje radioaktivnog otpada. Nemačka je 2023. godine postala neto uvoznik energije.

Cena referentne nafte Brent varirala je tokom godine između 71 i 93 dolara za barel, a oštre dnevne promene cena učestale su nakon izbijanja rata u Gazi. U nameri da podrže cene, zemlje OPEC i Rusija sprovodile su ograničenja proizvodnje, koja su dostigla oko dva miliona barela dnevno (oko dva odsto globalne proizvodnje), nakon čega je Angola istupila iz Organizacije zemalja proizvođača nafte. Ključni pritisak na cene nafte dolazi od neizvesnih ekonomskih izgleda i bojazni od globalnog pada potražnje.

Globalni pad cena energenata, pre svega gasa, ključno je doprineo usporavanju inflacije u mnogim zemljama, uključujući SAD, Veliku Britaniju i države EU. Povratak inflacije u ciljane okvire američkih Federalnih rezervi i Evropske centralne banke još nije dostignut, ali su ove i mnoge druge centralne banke tokom druge polovine 2023. godine prestale da podižu kamatne stope. Iako su stope i dalje na visokim nivoima, investitori očekuju da će centralne banke početi sa njihovim smanjenjem u narednim mesecima.

Optimizam investitora preneo se na berzu, pa su indeksi na Wall Streetu uoči Božića zabeležili višegodišnje maksimalne vrednosti. Referentni berzanski indeks S&P 500 je na najvišem nivou od januara 2022. godine, na više 4.754,00 bodova, dok su prinosi na trezorske obveznice pali sa rekordnih vrednosti.

Privreda u SAD zabeležila je rast od 5,2 odsto u trećem kvartalu, što je najveći rast od četvrtog kvartala 2021. godine, dok se u četvrtom kvartalu 2023. očekuje rast od oko 2,9 odsto. Za to vreme evrozona se našla između stagnacije i blage recesije, dok se prema prognozi MMF-a očekuje da će Kina zabeležiti privredni rast od 5,4 odsto u 2023. godini.