HDZ najbolji u anketama, SDP ima širu podršku drugih stranaka

Verovatno se ništa neće znati nakon glasanja u sredu, rekao je za Biznis.rs povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj profesor Žarko Puhovski. On je ocenio da bi vladajuća stranka HDZ mogla da dobije najviše glasova na izborima, ali joj to ne garantuje formiranje vlade, jer su druge stranke najavile da neće s njom u koaliciju.

Kratku izbornu kampanju obeležio je sukob premijera Andreja Plenkovića i predsednika države Zorana Milanovića, što je nastavak njihovog višegodišnjeg rivalstva. Ustavni sud zabranio je Milanoviću direktno učešće na izborima i premijersku kandidaturu dok ne podnese ostavku na predsedničku funkciju, što on do danas nije učinio. Ipak, on je neformalni nosilac liste SDP i ključna figura u kampanji.

Poslednje ankete pokazuju da bi HDZ, proevropska desno orijentisana partija koja je vodila zemlju samostalno ili u koaliciji 26 od blizu 33 godine otkako je Hrvatska proglasila nezavisnost, mogao da računa na 60 mesta u parlamentu sa 151 poslanikom – šest manje nego do sada. SDP može da računa na tri poslanika više nego što ih sada ima – 44 umesto 41, pokazuju istraživanja.

„Da, veće su šanse da će pobediti HDZ, ali ne bi me iznenadilo da izbori budu ponovljeni za dva meseca ukoliko ne bude formirana vladajuća koalicija, jer su druge partije najavile da ne žele u vladu HDZ-a. Naravno, u predizbornoj kampanji se daju takva obećanja, ali nije isključeno da će se neki predomisliti nakon izbora“, naveo je Puhovski.

Prema njegovim rečima, pobeda i formiranje nove vlade sa strankom HDZ na čelu ne bi doveli do promene u hrvatskoj spoljnoj politici. Ukoliko bi vlada bila sastavljena oko SDP-a, onda bi sasvim sigurno došlo do premene retorike, ali je pitanje da li bi Hrvatska zaista promenila svoju ulogu na međunarodnoj sceni.

„Ako HDZ pobedi, onda će Hrvatska nastaviti da bude najbolji đak koji sve sluša profesora, a zauzvrat dobija puno novca iz Brisela. U drugom slučaju, verujem da bi stvarna moć pripitomila Milanovića i da bi on ublažio stavove. On bi verovatno zauzeo suverenistički stav u Briselu, pokazivao razumevanje za Orbana i Dodika, ali bi u suštini sledio evropsku politiku“, kazao je naš sagovornik.

Milanović je u poslednje dve godine često kritikovao vladu zbog prihvatanja beskompromisne pozicije prema ratu u Ukrajini i izjašnjavao se protiv njenog finansiranja, zbog čega je optuživan da je „Putinov čovek“. S druge strane, Plenkovićevu vladu potresaju korupcionaške afere i objektivno teška ekonomska situacija. Milanović je u finišu kampanje optužio premijera Plenkovića da je na čelu, kako je rekao, najkorumpiranije vlade u hrvatskoj istoriji, ali da njemu to ne smeta, već mu smetaju mediji koji o tome pišu. Plenković je izbornu kampanju ocenio „laganom“ i poručio da neće ići na sučeljavanje, jer nema s kim da se sučeljava.

Prema procenama analitičara, HDZ bi mogao da računa na podršku Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada Pupovca, sa tri poslanička mandata, dok bi u postizbornoj koaliciji sa strankom SDP mogle da se nađu decničari. SDP bi verovatno mogao da dobije podršku stranaka Most i Suverenisti, kao i dela Domovinskog pokreta, koji bi trebalo da bude trećeplasirani. Na prelazak cenzusa računaju još pokret Možemo, Koalicija Fokus-Republika i Nezavisna lista Matije Posavca.

Glasanje na parlamentarnim izborima u sredu biće prvi izlazak na birališta u Hrvatskoj u tekućoj „superizbornoj godini“ u kojoj će se glasati za evropske izbore u junu i predsedničke u decembru. Izbori dolaze u vreme dok se zemlja bori sa raširenom korupcijom, hroničnim nedostatkom radne snage, najvišom stopom inflacije u evrozoni i problemom ilegalnih migranata duž granice.