Hrvatska dužna da isplati MOL-u 286 miliona dolara po presudi u SAD

MOL grupa objavila je ovih dana da je Okružni sud Sjedinjenih Američkih Država za okrug Kolumbija doneo konačnu odluku i rešenje kojim se sprovodi ICSID-ova odluka u korist MOL grupe protiv Hrvatske.

O ovoj informaciji MOL je prošle nedelje kratko izvestio svoje akcionare, a informaciju su preneli i pojedini regionalni mediji, piše SEEbiz.

„Arbitražni sud u predmetu MOL Hungarian Oil and Gas Plc protiv Republike Hrvatske, broj predmeta ARB/13/32, doneo je odluku 5. jula 2022. Odlukom je MOL-u dodeljeno približno 183 miliona dolara uz kamate, troškove i izdatke zbog hrvatskog kršenja Ugovora o energetskoj povelji u vezi sa MOL-ovim ulaganjem u INA-Industriju Nafte”, navodi se u kratkom obaveštenju mađarske kompanije.

Kako se dodaje, MOL je podneo tužbu u SAD za sprovođenje u januaru 2023. Hrvatska je iznela nekoliko odbrana, uglavnom na osnovu suverenog imuniteta.

“Sud je odbacio te odbrane i odobrio sažetu presudu (summary judgment) za MOL u memorandumu mišljenja od 5. marta 2026. Presudom suda od 28. aprila Odluka je pretvorena u presudu saveznog suda SAD u iznosu od približno 286 miliona dolar, uključujući kamate obračunate pre presude„, navodi MOL.

Teoretski, ako bi Hrvatska imala novac koji se može zapleniti u SAD, američka banka koja drži taj iznos dužna je da ga izdvoji i, nakon što ispuni potrebne formalnosti, prebaci zaplenjeni novac MOL-u.

Podsetimo, sudija Amir H. Ali i prošle godine je odbio prigovore Hrvatske na odluku Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (ICSID) iz 2022. godine, a neke nove argumente nije prihvatio ni u svom mišljenju iz marta.

Na prošlonedeljnu informaciju osvrnuli su se vodeći hrvatski zvaničnici.

„Država koristi sve raspoložive pravne mogućnosti, ali paralelno vodi razgovore o mirnom rešenju spora. Koristimo sve pravne mogućnosti koje su nam na raspolaganju jer postoje još neke. Međutim, moram reći da u poslednje vreme imamo vrlo konstruktivne razgovore sa MOL-om u vezi sa rešavanjem ovog otvorenog pitanja“, rekao je ministar privrede Ante Šušnjar. Istakao je da postoji realna mogućnost da se spor reši nagodbom pre nego što se iscrpe svi pravni mehanizmi.

Oglasio se i premijer Andrej Plenković, koji je na marginama skupa Inicijative tri mora u Dubrovniku rekao da je vlada „nažalost nasledila taj spor“ te da je logično da će država iscrpeti sve dostupne pravne lekove kako bi se ta odluka, na koju se može žaliti, osporila. Premijer je, međutim, naglasio da to pitanje „želi da stavi u sasvim drugi kontekst“, odnosno „veliku političku promenu“ koja se dogodila u Budimpešti.

Premijer je rekao i da je odluka o privatizaciji Ine na taj način bila „najveća strateška greška“. Naglasio je da je reč o „lekciji naučenoj zauvek“ te da se, što se njega tiče, više nikada neće prodavati nacionalne kompanije iz energetskog sektora. Najavio je i pripremni sastanak sa novom vladom u Budimpešti, gde će se na sto staviti sva otvorena pitanja, pa i ona vezana za Inu i MOL.

Vredi naglasiti i da je potpredsednik Vlade i ministar prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Branko Bačić nedavno u Sisku izjavio da će sredstva za obeštećenje MOL-u biti obezbeđena u budžetu.

„U postupku arbitraže utvrđeno je da je Hrvatska dužna da obešteti MOL i sredstva u budžetu će za to biti obezbeđena. Jasno je da ćemo kroz rebalans budžeta ta sredstva osigurati kako bi se isplata sprovela nakon što se u potpunosti završi taj postupak i razgovori sa MOL-om, koji će teći paralelno sa isplatom tog iznosa“, rekao je Bačić tokom posete Sisku.

Glavni ugovor o gasnom poslovanju hrvatska Vlada i MOL sklopili su 2009. godine. Prema njemu, Hrvatska je trebalo da preuzme skladištenje gasa, trgovinu gasom iz Ine i otkupljuje domaću proizvodnju gasa po tržišnim cenama kroz određeni period. MOL tvrdi da Hrvatska nije u potpunosti preuzela trgovinu gasom iz Ine te je pokrenuo arbitražu 2013. godine. Hrvatska je tu arbitražu izgubila 2022. godine.