Hrvatska farmaceutska industrija pod pritiskom

Farmaceutska industrija važan je segment prerađivačke industrije u Hrvatskoj jer stvara relativno veliku dodatu vrednost, podstiče izvoz i zapošljava visokokvalifikovanu radnu snagu, navodi se u analizi stručnjaka Ekonomskog instituta Zagreb (EIZG) Gorana Buturca.

Prema poslednjim dostupnim podacima Državnog zavoda za statistiku, proizvodnja farmaceutskih proizvoda i preparata u junu ove godine činila je 5,8 odsto ukupne industrijske proizvodnje u Hrvatskoj. Međutim, analiza trendova na mesečnom i godišnjem nivou istovremeno ukazuje na snažan konkurentski pritisak kojem je sektor izložen, pišu Financije.hr.

„Proizvodnja farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih preparata u prvih šest meseci 2026. godine smanjena je za 4,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Pritom je posebno nepovoljan bio drugi kvartal. U junu ove godine proizvodnja farmaceutskih proizvoda i preparata bila je manja za 2,2 odsto u odnosu na maj i 9,5 odsto u odnosu na april“, navodi Buturac.

Pad proizvodnje u junu 2026. godine iznosio je 8,8 odsto na godišnjem nivou. Uz izražen konkurentski pritisak, nepovoljna kretanja u domaćem farmaceutskom sektoru u velikoj meri posledica su strateškog repozicioniranja farmaceutskih kompanija na globalnom tržištu, značajnog smanjenja plasmana na tržište SAD, pada prodaje na ruskom tržištu, ali i izostanka većih ulaganja u ovaj segment domaće privrede, navodi Buturac.

Na poteškoće sa plasmanom farmaceutskih proizvoda i preparata ukazuje i rast zaliha gotovih proizvoda. Zalihe su od juna 2025. do juna ove godine povećane za 10,4 odsto, dok su zalihe gotovih farmaceutskih proizvoda u junu bile 9,6 odsto veće u odnosu na prosek iz 2025. godine.

Najnoviji trendovi zabeleženi tokom poslednjih nekoliko godina potvrđuju i usporavanje rasta zaposlenosti u farmaceutskom sektoru. U julu ove godine broj zaposlenih smanjen je za 3,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Poređenja radi, broj zaposlenih u farmaceutskoj industriji Hrvatske povećan je 2023. godine za 6,1 odsto, 2024. za 3,3 odsto, a 2025. godine za 0,5 odsto.

Buturac navodi i da je produktivnost rada u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata u prvoj polovini ove godine tek neznatno povećana na godišnjem nivou, za 0,1 odsto. Za poređenje, produktivnost rada u ukupnoj privredi povećana je za šest odsto.

U junu ove godine zaustavljen je i kontinuirani rast zarada u farmaceutskom sektoru koji je bio prisutan tokom prethodnih deset godina, od 2015. do 2025. godine. Prosečna isplaćena neto zarada u farmaceutskoj industriji u junu bila je 0,6 odsto manja u odnosu na prosek iz 2025. godine.

Poređenje kretanja neto zarada i produktivnosti rada ukazuje na moguće probleme sa dostupnošću visokokvalifikovane radne snage na tržištu. Prosečne mesečne neto zarade u farmaceutskoj industriji u prvih šest meseci 2026. godine porasle su za 10,3 odsto na godišnjem nivou, dok je produktivnost rada povećana za svega 0,1 odsto.

„Treba dodati da farmaceutski sektor nije jedini koji se suočava sa problemom nedostatka kvalifikovane radne snage, već je to karakteristika čitave privrede“, navodi Buturac.

On ističe i da je zanimljivo porediti kretanje prosečnih mesečnih neto zarada u farmaceutskom sektoru sa ukupnom privredom. Budući da je reč o delatnosti sa relativno velikom dodatom vrednošću, u kojoj preovlađuje visokokvalifikovana radna snaga, zarade u farmaceutskoj industriji znatno su veće od proseka u privredi. U junu je prosečna neto zarada u farmaceutskom sektoru bila 26,5 odsto veća od prosečne neto zarade u Hrvatskoj.

Ipak, Buturac napominje da se razlika u korist farmaceutskog sektora od 2015. godine postepeno smanjuje. Tada je prosečna neto zarada u sektoru bila 69,4 odsto veća od nacionalnog proseka. U prvih šest meseci ove godine prosečna neto zarada u farmaceutskom sektoru iznosila je 2.324 evra.

Buturac je analizirao i poziciju Hrvatske u trgovini farmaceutskim proizvodima i preparatima.

„Uz dinamičan rast trgovine, može se reći da su glavna obeležja trgovine farmaceutskim proizvodima i preparatima veliki trgovinski deficit, relativno slaba pokrivenost uvoza izvozom i izražen rast uvoza, posebno u poslednjih nekoliko godina. U analiziranom periodu od 2010. do 2025. godine Hrvatska je povećala izvoz farmaceutskih proizvoda i preparata za 913,9 miliona evra, a uvoz za 1,57 milijardi evra. Uvoz farmaceutskih proizvoda i preparata u proseku raste neuporedivo brže od izvoza, što dovodi do pogoršanja spoljnotrgovinskog bilansa“, ističe stručnjak EIZG-a.

Trgovinski deficit dostigao je vrhunac 2025. godine, kada je iznosio 918,3 miliona evra.

Najviše farmaceutskih proizvoda i preparata Hrvatska je prošle godine uvezla iz Slovenije, čiji je udeo iznosio 21,2 odsto. Na drugom mestu bila je Nemačka sa 17,2 odsto, a na trećem Mađarska sa 17,1 odsto.

„Posebno su važna izvozna kretanja jer su ona u velikoj meri doprinela padu proizvodne aktivnosti farmaceutske industrije u 2025. godini. Pad izvoza farmaceutskih proizvoda na tržište SAD od 103,2 miliona evra negativno je uticao na smanjenje proizvodne aktivnosti sektora, smanjenje zaposlenosti i rast zaliha gotovih proizvoda“, navodi Buturac.

On dodaje da je SAD i dalje vodeće izvozno tržište hrvatske farmaceutske industrije, ali da je, kao trajna posledica promena u globalnim trgovinskim odnosima, započeo proces umerenog preusmeravanja plasmana na alternativna tržišta. Hrvatska farmaceutska industrija je tokom 2025. godine značajnije povećala izvoz na tržišta Švedske, Kanade i Litvanije.

Udeo SAD u hrvatskom izvozu farmaceutskih proizvoda prošle godine iznosio je 17,9 odsto, Rusije 11,2 odsto, a Nemačke 6,5 odsto.

Najnoviji trendovi u prvih šest meseci ove godine potvrđuju da je izvoz farmaceutskih proizvoda i preparata u tom periodu povećan za dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz porastao za 4,9 odsto. Time je nastavljen trend pogoršavanja spoljnotrgovinskog bilansa u razmeni farmaceutskim proizvodima i preparatima, dodaje Buturac.

Kako se zaključuje u analizi, mnogo je razloga za nepovoljna kretanja u domaćem farmaceutskom sektoru, a među najvažnijima su snažan konkurentski pritisak na domaćem i inostranim tržištima, poteškoće u globalnim lancima snabdevanja sirovinama, pad plasmana na tržište SAD, otežane isporuke na rusko tržište, rigidan model formiranja cena lekova na domaćem tržištu i izostanak većih ulaganja u ovaj segment domaće privrede.

„Uz relativno veliku tržišnu koncentraciju domaćeg farmaceutskog sektora, globalne trgovinske tenzije i nedostatak visokokvalifikovane radne snage mogli bi da budu najveća ograničenja snažnijeg zamaha farmaceutske industrije Hrvatske u narednom periodu. S druge strane, bogata tradicija i iskustvo u proizvodnji, neelastična potražnja za lekovima, smanjivanje tehnološkog jaza u odnosu na prosek zemalja Evropske unije, integrisanost u evropski ekonomski prostor, kao i razvoj i primena veštačke inteligencije, stvaraju povoljno okruženje za povećanje ulaganja u domaći farmaceutski sektor i njegov dalji rast“, ocenjuje stručnjak EIZG-a.