Politička nestabilnost značajno ugrožava poslovne perspektive Zapadnog Balkana

Inflacija je ozbiljan problem koji pogađa ekonomije regiona, a potencijalni problem postoji u njenom prelivanju sa velikih ekonomija na male, usled visoke uvozne zavisnosti malih ekonomija, ocenjeno je na Konferenciji o ekonomiji Montenegro 2023.

Profesor Saša Popović rekao je da je cilj organizovanja konferencije bio da se ekonomski problemi regiona Zapadnog Balkana sagledaju u širem vremenskom okviru i kroz razmene ekspertskih mišljenja i poslovnih iskustava doprinese unapređenju nacionalne ekonomije i snaženju regionalne saradnje, prenosi Mina.

On je u zaključcima i preporukama Konferencije, u organizaciji Privredne komore Crne Gore na temu Ekonomski horizont regiona, kazao da je preko 30 panelista, među kojima su bili predstavnici međunarodnih organizacija, profesori univerziteta, ugledni privrednici i drugi, iznelo svoje stavove pred oko 300 učesnika konferencije iz više zemalja.

Pored kvalitetnih panel diskusija realizovani su i poslovni susreti predstavnika biznisa iz zemlje i regiona.

Osnovni zaključci i preporuke koji mogu biti dobar putokaz za biznis zajednicu, kreatore politika i društvo u celini su da, kako je saopšteno iz PKCG, globalna i regionalna politička nestabilnost značajno ugrožavaju poslovne perspektive Zapadnog Balkana.

„Poslovna zajednica regiona izražava zabrinutost zbog posledica te nestabilnosti na bezbednost, psihološki i ekonomski integritet građana ovog regiona“, naveo je Popović.

On je kazao da pored ispunjavanja pristupnih kriterijuma od zemalja kandidata, harmonizacija interesa članica Evropske unije je preduslov uspešnog procesa pridruživanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

„Javno-privatni dijalog je izgubio na intenzitetu i kvalitetu nakon pandemije Covid-19. Neophodan je veći nivo koordinacije u artikulaciji zahteva biznis zajednice“, rekao je Popović.

Evidentan je, kako je kazao, nizak nivo finansijske pismenosti građana u regionu Zapadnog Balkana, koji postaje vidljiviji s promenama razvojnih paradigmi. Preporuka finansijskim i drugim institucijama je da se finansijska i uopšte biznis edukacija poboljša.

„Problem ekonomskih migracija iz Zapadnog Balkana ka zemljama sa boljim radnim oportunitetima i višim nivoom životnog standarda ozbiljno ugrožava privredne potencijale ovog regiona. Značajan humani kapital koji region stvara, koristi se za stvaranje nove vrednosti u zemljama izvan ovog regiona“, naveo je Popović.

Prema njegovim rečima, preduzetnici mogu sačuvati eksternu konkurentnost smanjenjem karbonskog otiska svojih proizvodnih i uslužnih aktivnosti.

„Za to su potrebni paketi pomoći malim i srednjim preduzećima, kojima bi se podstaklo smanjenje karbonskog otiska“, dodao je Popović.

On je kazao da je turizam dobra dodatna delatnost, ali ne i jedini osnov rasta nacionalnih ekonomija. Industrijski sektor je zapostavljen. Potrebno je razvijati i stimulisati prerađivačku industriju, koja može biti najveći generator nove vrijednosti.

Pristupanje EU ostaje strateški spoljnopolitički prioritet regiona Zapadni Balkan (WB6), koji pristupanjem Uniji u nju unosi 5,1 odsto teritorije, četiri odsto stanovništva, ali svega 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU.

„Predlog faznog pristupanja 2030. godine i kreiranje EU 30+, veliki je izazov za projekat integrisane digitalne, zelene i konkurentne EU, veliki izazov za sve nas“, dodao je Milović.

Integracija je, kako je kazao, investicija. Održivost jača sa boljom pripremom za članstvo. Međutim, očekivanja da Crna Gora može pojedinačno ući u EU su se istopila i regionalni pristup ponovo dobija na aktuelnosti.

PKCG je, takođe, u saradnji sa Forumom privrednih komora Jadransko-jonske regije, u utorak organizovala 13. Kongres ženskog preduzetništva, koji je okupio istaknute regionalne stručnjake i žene iz biznisa.