Regionalna mreža auto-puteva meri se u milijardama evra

Države u regionu poslednjih godina modernizuju svoje auto-puteve, kako bi boljim transportnim vezama poboljšali protok ljudi i robe. Investicije u saobraćajnu mrežu mere se u milijardama evra, a standardi pri izgradnji auto-puteva su na evropskom nivou.

Iz Ministarstva mora, prometa i infrastrukture Hrvatske za Biznis.rs kažu da je ukupna mreža auto-puteva u toj zemlji poslednjeg dana 2021. godine iznosila 1.313,40 km i da tri kompanije rukovode ovim saobraćajnicama: Hrvatske autoceste d.o.o. (HAC), u 100 odsto državnom vlasništvu, upravljaju auto-putevima A1, A3, A4, A5, A6, A7, A10, A11 i mostom Krk, zatim BINA-ISTRA d.d. putem koncesijskog ugovora upravlja takozvanim Istarskim ipsilonom, odnosno, auto-putebvima A8 i A9, i Auto-cesta Zagreb – Macelj d.o.o, putem koncesijskog ugovora upravlja auto-putem A2.

„Od 1995. do 2021. godine u auto-puteve u Republici Hrvatskoj uloženo je ukupno oko 8,6 milijardi evra, od čega se najveći deo odnosi na ulaganja u nove deonice (najviše HAC), a manji deo u izgrađene, odnosno postojeće deonice auto-puteva“, navode iz ministarstva.

Kako ističu, jedan od prioriteta Vlade Hrvatske u smislu saobraćajne infrastrukture je završetak Koridora 5C. Naime, ovaj koridor trebalo bi da obezbedi bolju saobraćajnu povezanost istočne Hrvatske, te su Hrvatske autoceste pokrenule aktivnosti za nastavak izgradnje neizgrađenog dela tog koridora.

„Navedeno se odnosi na završetak 17,5 km auto-puta na poludeonici Beli Manastir-Halasica (izgrađeni su poddeonica Most Halasica-Most Drava, Most Drava i Most Drava-Osijek, ukupne dužine 7,1 km), a puštanje u promet očekuje se ove godine. U jesen prošle godine otvoren je i most Svilaj, čime je nadomeštena nedostajuća veza na tom koridoru, pravcu Budimpešta-Osijek-Sarajevo-Ploče, te je nakon toga u punu saobraćajnu funkciju stavljeno ukupno 59 km auto-puta na 5C koridoru“, objašnjavaju iz ministarstva i dodaju da preostaje izgradnja još pet kilometara auto-puta do granice sa Mađarskom (A5, Granica Mađarske–Beli Manastir), za šta se trenutno radi projektna dokumentacija, a očekuju da bi 2024. godine Hrvatska trebalo da ima potpuno završenih 88,6 km tog koridora kroz svoju teritoriju.

Osim radova na završetku Koridora 5C, iz hrvatskog ministarstva kažu da je HAC započeo i radove na završetku auto-puta A11 Zagreb-Sisak (petlja Lekenik), deonice od 11 kilometara koja će povezati ova dva grada. Vrednost investicije je 360 miliona kuna (oko 48 miliona evra), a završetak ovog projekta kojim će se revitalizovati taj kraj, koji je nažalost pogođen i zemljotresom, očekuje se u 2024. godini.

Trenutno se u Hrvatskoj gradi nekoliko saobraćajnih petlji koje bi trebalo da budu puštene u rad tokom 2023. godine.

U toku je i jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata koji se odvija na Istarskom ipsilonu (A8), a reč je o izgradnji druge cevi tunela Učka (5,63 kilometara), kao deo projekta Dopuna na puni profil deonica Vranja – Tunel Učka (portal Kvarner), vrednosti oko 200 miliona evra. U okviru ovog projekta koji izvodi Bina-Istra biće izgrađeno osam kilometara deonice. Navedenim projektom, čiji je završetak planiran u 2024. godini, značajno će se povećati bezbednost na ovoj deonici, skratiti vreme putovanja od Istre do Zagreba i biće bolja povezanost sa ostatkom Hrvatske, navode iz Ministarstva mora, prometa i infrastrukture Hrvatske.

Severna Makedonija počinje najveći infrastrukturni projekat u istoriji zemlje

Vlada Republike Severne Makedonije snažno je posvećena realizaciji svoje transportne strategije kroz izgradnju i rekonstrukciju putne mreže širom zemlje, kažu za Biznis.rs iz makedonskog Ministarstva transporta i veza.

„Tokom proteklih pet godina preko Odeljenja za saobraćaj uloženo je više od milijardu evra u izgradnju i rekonstrukciju putne mreže od 1.000 kilometara. Kroz Republiku Severnu Makedoniju prolaze dva panevropska koridora – 8 i 10, i od strateškog su značaja za unapređenje drumskog saobraćaja, povećanje bezbednosti i regionalne povezanosti. Stoga je fokus vlade na ovim koridorima“, navodi se u izjavi.

Kada je u pitanju Koridor 10, cela njegova trasa rekonstruisana je na nivou savremenog evropskog auto-puta, od čega je deonica Demir Kapija-Smokvica potpuno nova.

„Na ovom koridoru postavljena je elektronska naplata putarine, kao i sistem nadzora na delu auto-puta. Jedan od projekata na kojem trenutno radimo je Inteligentni transportni sistem koji obuhvata informacione sisteme i povećanje bezbednosti celog Koridora 10. U zapadnom delu Koridora 8 u izgradnji je deonica auto-puta Kičevo-Ohrid, investicija od 600 miliona evra, a deonica Bukojčani-Kičevo vredna je 130 miliona evra. Do kraja godine očekujemo potpisivanje ugovora za izgradnju deonica Kafasan-Struga-Trebenište, Kičevo-Gostivar i Gostivar-Tetovo, ova investicija je procenjena na nekoliko stotina miliona evra“, objašnjavaju iz ministarstva i dodaju da se u istočnom delu Koridora 8 aktivno radi na dva brza puta vredna preko 60 miliona evra, čime će se zaokružiti ulaganja u moderne i bezbedne putne pravce na ovoj saobraćajnici.

Takođe, u okviru Koridora 8 ranije je završena izgradnja auto-puta od Skoplja do Štipa vrednog oko 180 miliona evra, a kada je u pitanju ruta 6 evropske TENT mreže trenutno se gradi auto-put Skoplje-Blace, i u ovu investiciju je uloženo oko 200 miliona evra.

Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi kapitalni projekti se realizuju kontinuirano i u pojedinim delovima uz minimalno produženje dogovorenih rokova, ističu iz makedonskog ministarstva.

„Sredstva za izgradnju auto-puteva i brzih puteva su već obezbeđena i sa finansijske tačke gledišta nema problema. Na deonici auto-puta Kičevo-Ohrid rok za izgradnju je kraj 2023. godine, a dinamika radova je dobra. Što se tiče auto-puta Skoplje-Blace, aktivnosti na prvoj deonici su u toku. Ima novih klizišta, ali se kontinuirano otklanjaju nepredviđeni uslovi. Što se tiče druge deonice ovog auto-puta, projekat će se nastaviti do kraja godine, a već sledeće očekujemo raspisivanje međunarodnog javnog poziva za izbor izvođača radova. Na deonici brzih puteva oni se realizuju željenom dinamikom i građevinski radovi se odvijaju bez problema na terenu“, kažu naši sagovornici.

Planovi Vlade Severne Makedonije i nadležnog ministarstva u narednoj godini su, osim očekivanog raspisivanja javnog poziva za završetak Koridora 8, i izgradnja brzih puteva koji će povezati ovu zemlju sa susedima Bugarskom i Grčkom, kao i rekonstrukcija oštećenih delova Koridora 10.

„Osim saobraćajne infrastrukture ove godine počinjemo najveći projekat u istoriji nezavisne Makedonije, a to je izgradnja železničke pruge Koridora 8. Potreba za završetkom i modernizacijom putne mreže u celoj zemlji je suštinska i ključna, posebno sada u ovim vremenima svetske krize, jer je građevinarstvo motor privrede i treba ga održavati dobrom stanju. Pored toga, omogućava privredni rast i razvoj, kao i integraciju u evropski transportni sektor, što je primarni cilj našeg članstva u transportnoj zajednici“, ističu iz Ministarstva transporta i veza Severne Makedonije.

Crna Gora otvorila prvi auto-put nakon sedam godina gradnje

Prvi auto-put u Crnoj Gori od Podgorice (Smokovac) do Kolašina (Mateševo), dužine 41 kilometar, otvoren je 13. jula ove godine, nakon sedam godina gradnje. Prvobitno je bilo planirano da radovi traju četiri godine. Ovaj auto-put je specifičan po tome što je prvi koji povezuje Crnu Goru sa Srbijom, i deo je planiranog puta Bar-Boljare (granica sa Srbijom).

Na izgrađenoj trasi nalazi se 20 mostova čija je ukupna dužina 6,09 kilometara, zatim 16 dvocevnih tunela ukupne dužine 17,74 kilometra, a otvorena trasa je projektovana na dužini od oko 17,17 kilometara.

Kada je u pitanju bezbednost ovog auto-puta, u saopštenju koje su preneli mediji, navodi se da postoji vrhunski telekomunikacioni centar u koji stiže slika sa 560 kamera, koje imaju mogućnost automatske detekcije incidenata.

Auto-put se proteže na različitim nadmorskim visinama pa tako sa 63 metra kod Smokovca dolazi do iznad 1.100 metara. Putarina za deonicu auto-puta Bar-Boljare iznosi 3,5 evra za putnička motorna vozila, 1,5 evro za motore i 17 evra za autobuse i kamione, u zavisnosti od kategorije.

Auto-put je gradila kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC), a izgradnja je počela 2015. godine. Prvobitni rok za završetak radova bio je 11. maj 2019. godine. Tri crnogorske vlade su se promenile od kada je počela gradnja, dok je rok pomeran čak pet puta.

Država je od kineske EXIM banke pozajmila 944 miliona dolara na 20 godina, sa kamatom od dva odsto i uz grejs period od šest godina za izgradnju ove deonice. Vlada je početkom jula prošle godine napravila „hedžing aranžman“ sa evropskim i američkim bankama čime je, kako tvrde, smanjena kamatna stopa i ostvarena ušteda od osam miliona evra godišnje.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: U Srbiji aktivno 100.000 gradilišta, infrastrukturni projekti vredni više od 20 milijardi evra