Zašto je smanjenje kamata još na dugačkom štapu?

U Beogradu je ove nedelje održan prvi Bankarski samit Udruženja banaka Srbije, koji je okupio predstavnike centralnih i poslovnih banaka, kao i druge finansijske stručnjake iz celog regiona, a ključna poruka je da je bankarski sektor zdrav, likvidan i profitabilan, ali da će i građani i preduzeća morati da se strpe dok se ne krene u smanjenje kamatnih stopa.

Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) i član Saveta guvernera Evropske centralne banke Boris Vujčić bio je jasan odgovarajući na pitanja novinara u Sava Centru – prerano je za razgovor o spuštanju kamatnih stopa u Evropi, a pogotovo imajući u vidu izazove na horizontu: kretanje evropskog i globalnog privrednog rasta, kao i cena energenata, ali i visine plata i stope zaposlenosti.

Vujčić je, međutim, istakao da je Hrvatska zahvaljujući ulasku u evrozonu profitirala kroz smanjenje premije rizika zemlje, pa su, kako je istakao, pale i kamatne stope u poslovnim bankama.

„Kamate su u Hrvatskoj čak i niže od proseka evrozone i za građane i za privredu“, naglasio je Vujčić. To, međutim, ne znači da one miruju.

„Statistički pokazatelji kamatnih stopa kreditnih institucija za najvažnije vrste evro-kredita odobrenih domaćinstvima i nefinansijskim preduzećima uglavnom pokazuju trend rasta od sredine 2022. godine, osim kredita odobrenih po kreditnim karticama kod kojih se nastavlja višegodišnji trend smanjivanja proseka kamatnih stopa“, objavila je HNB u svojoj novembarskoj analizi trendova.

Narodna banka Srbije je ove nedelje ponovo zadržala referentnu kamatnu stopu na julskih 6,5 odsto, dok je u saopštenju o odluci Izvršnog odbora istaknuto da su, zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti, povećana očekivanja da bi vodeće globalne centralne banke – Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.

Ipak, nikome se ne žuri da krene u smanjenje kamata, pošto su posledice preranog „popuštanja“ izuzetno neprijatne, a moglo bi da bude poljuljano i poverenje u bankarski sistem.

„Ljudi, znanje i poverenje ključni su temelji na kojima počivaju države i sve institucije, a bankarstvo posebno. A opet, poverenje je kula od karata i razruši je svaka sumnja„, poručila je na Bankarskom samitu guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

U Srbiji, kako ističe NBS u analizi makroekonomskih kretanja objavljenoj u oktobru, pooštravanje monetarnih uslova teče od oktobra 2021. i praćeno je rastom kamatnih stopa na dinarske kredita privredi i stanovništvu, pa su u oktobru kamate na najzastupljenije kredite iznosile 8,7 odsto za obrtna sredstva privredi i 14,2 procenta na gotovinske pozajmice građanima.

Viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Marko Vidaković podsetio je na beogradskom Bankarskom samitu da ta zemlja funkcioniše u sistemu valutnog odbora (currency board) duže od 25 godina.

„Ne možemo da utičemo na kretanje inflacije koju uvozimo pošto smo ‘vezani’ za evro, ali postoje mehanizmi poput stope obavezne rezerve i drugi alati makroprudencijalne politike koje možemo da upotrebimo“, rekao je Vidaković dok podaci iz BiH najbolje govore o izazovima sa kojima se preduzeća širom regiona susreću kada se obrate bankama, koje su listom pooštrile uslove za odobravanje pozajmica.

„U pogledu uslova odobravanja kredita preduzećima, kamatne marže, zahtevi koleterala, kao i provizije
i naknade su imale neto efekat pooštravanja, kao i u prethodnom kvartalu. Nasuprot tome, u pogledu
maksimalnog iznosa kredita došlo je do neto efekata ublažavanja, dok je ročnost ostala nepromenjena“, objavila je Centralna banka BiH u Anketi o kreditnoj aktivnosti u trećem kvartalu.

Dejan Vujačić, direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka Centralne banke Crne Gore, sumirao je situaciju u toj zemlji, kao i u čitavom regionu kada je poručio da je bankarski sistem stabilan, likvidan i profitabilan, ali i da treba na vreme da reaguje na izazove koji dolaze.

O potencijalnim nevoljama na horizontu govorila je Aneta Angeloska Bežoska, guvernerka Centralne banke Severne Makedonije.

Upozorila je da nema vremena za „sedenje na lovorikama“ kada je reč o obuzdavanju inflacije, jer se treba pozabaviti mogućim rastom udela loših i nenaplativih kredita (NPL) u okolnostima kada kamate poslovnih banaka rastu zbog zatezanja kaiša u monetarnoj sferi.

„I dalje se suočavamo sa smanjenim očekivanjima privrednog rasta na globalnom nivou, što bi moglo da potraje nekoliko godina. Inflacija je, čini se, pod kontrolom, ali je ona otporna i raste samo sporijim tempom dok su dugovanja preduzeća iz privatnog, a pogotovo javnog sektora, značajno viša od prepandemijskih nivoa“, upozorila je guvernerka Angeloska Bežoska.

Sutra: Investitori nestrpljivo iščekuju popuštanje monetarne politike