Prerano je govoriti o smanjenju kamatnih stopa u evrozoni

U ovom trenutku prerano je govoriti bilo o smanjenju, ali i o mogućem povećanju kamatnih stopa u evrozoni, izjavio je guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić na Bankarskom samitu Udruženja banaka Srbije u Beogradu.

Vujčić, koji je i član Saveta guvernera Evropske centralne banke, rekao je da dodatnog podizanja referentnih kamatnih stopa neće biti ukoliko se ostvari osnovni scenario ECB, ali i podsetio da se centralna banka evrozone drži svoje politike odlučivanja na osnovu podataka (data dependent).

„Podaci o privrednom rastu, zaposlenosti, visini plata, ali i kretanju cena hrane i energenata, presudiće kada je reč o tome koje će naredne korake ECB preduzimati kada je reč o visini referentne kamatne stope“, naglasio je guverner Hrvatske narodne banke.

Vujčić, koji učestvuje na Bankarskom samitu u beogradskom Sava Centru, odbacio je ocene čelnika Deutsche Bank da bi „ECB sutra mogla da počne sa smanjenjem referentne stope, s obzirom na kretanje inflacije“ rekavši da će uvek biti takvih stavova, ali da se u ECB o tome ne raspravlja i podvukao da smatra da je prerano o tome polemisati.

Pitanje visine referentnih kamatnih stopa ECB biće na dnevnom redu te institucije sledeće nedelje, na sastanku koji će 14. decembra biti održan u sedištu banke u Frankfurtu.

Beogradski skup koji je okupio guvernere i predstavnike centralnih i poslovnih banaka našeg regiona posvećen je aktuelnostima i izazovima sa kojima se suočavaju u današnjem „istorijski najizazovnijem periodu“, kako ga je u obraćanju nazvala guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

„Postoji li razlika između finansijskog i realnog sektora? Nema je, isti su rizici kao što su zajedničke i perspektive. Visoka inflacija zahtevala je zatezanje monetarnih politika, pa smo morali da budemo restriktivni. Delujemo i u periodu velikih geopolitičkih izazova koji se ne smiruju“, rekla je Tabaković.

Ona je naglasila da se u Srbiji kurs evra čuva na relativno stabilnom nivou, čime se, kako je ocenila, čuva stabilnost i doprinosi rastu i razvoju zemlje.

„Zahvaljujući jakoj bankarskoj regulativi i postepenom zaoštravanju monetarne politike, naš bankarski sektor je ostao stabilan, visoko likvidan i profitabilan. Uslovi su takvi da biramo između stabilnosti cena, privrednog rasta i finansijske stabilnosti a tvrdim da možemo sve dobro odmerenim politikama“, zaključila je Tabaković, a kao primer navela meru NBS o ograničavanju visine kamata na stambene kredite sa varijabilnom stopom.

Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis poželela je dobrodošlicu učesnicima Bankarskog samita u istoj sali Sava Centra u kojoj je pre više od 50 godina održana konferencija Svetske banke i podsetila na to da organizacija obeležava 102. rođendan.

Ona je u okviru svog govora po prvi put je iznela stavove koji će biti deo svojevrsnog manifesta Evropske bankarske federacije, koja okuplja udruženja banaka iz više od 30 evropskih zemalja.

„U okviru dokumenta koji će se najverovatnije zvati Preporuke za zakonodavni ciklus EU od 2024. do 2029. godine, EBF će ukazati da se EU suočava sa izazovima bez presedana, uključujući tu gubitak konkurentnosti odnosno udela u globalnom BDP-u, manjak investicija u inovacije, izazovan prelazak na zelenu ekonomiju koji može da se ostvari samo ujedinjenim naporima svih aktera i starenje populacije“, rekla je Papadakis.

Na panelima u okviru Bankarskog samita učestvovali su i guvernerka centralne banke Severne Makedonije Anita Angeloska Bežoska, Dejan Vujačić iz centralne banke Crne Gore, viceguverner Centralne banke Bosne i HErcegovine kao i predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković.