Pritisak na cene popušta, ali ekonomija slabi u evrozoni

Popović: Ko je štampao novac preko mere sad ima inflaciju

AnalizaBankeEUIzdvajamoSrbija

6.12.2023 12:11 Autor: Vladimir Jokanović 5

Popović: Ko je štampao novac preko mere sad ima inflaciju Popović: Ko je štampao novac preko mere sad ima inflaciju
Politika Evropske centralne banke (ECB) rukovodi se takozvanim Tejlorovim pravilom po kome istovremeno, ali ne baš podjednako, vodi računa o inflaciji i o privrednom... Popović: Ko je štampao novac preko mere sad ima inflaciju

Politika Evropske centralne banke (ECB) rukovodi se takozvanim Tejlorovim pravilom po kome istovremeno, ali ne baš podjednako, vodi računa o inflaciji i o privrednom rastu. Trenutno je inflacija veći problem, pa su tu obazriviji, kaže za Biznis.rs profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Popović.

Godišnja inflacija u evrozoni opala je u novembru na 2,4 odsto, prema podacima Eurostata, što je najniži nivo u poslednje dve godine i niže nego što su predviđali ekonomisti nakon 2,9 procenata u oktobru. To je podgrejalo nade investitora da će Evropska centralna banka smanjiti kamatne stope ranije nego što su njeni zvaničnici nagovestili.

„Rano je za spuštanje kamatnih stopa. Kao što se, na primer, ne ide na maraton prvi dan nakon spuštene telesne temperature. Kad krene jači privredni rast, a inflacija ostane niska kao sada, tada je tek pravo vreme za snižavanje kamata“, ocenila je Danica Popović.

Podsetimo, ECB je podigla referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto, što je najviše u poslednje 22 godine.

U pojedinim zemljama evropske monetarne unije inflacija se vratila u ciljani okvir od dva odsto ili je veoma blizu toga. Na primer, inflacija očitana u novembru u Italiji je 0,7 odsto, u Finskoj 0,8 odsto, a u Holandiji 1,4 odsto, dok je u Slovačkoj očitano 6,9 odsto, u Hrvatskoj 5,5 procenata, a u Austriji 4,9 procenata.

Postojane razlike u inflaciji mogu dovesti do spoljne neravnoteže. Razlike u inflaciji, navodi ECB, su uobičajene u valutnoj uniji u meri u kojoj odražavaju privremena prilagođavanja šokovima ili su u vezi sa procesima sustizanja. Pored toga, fiskalna politika utiče na razlike u inflaciji u evrozoni, uključujući promene u porezima i platama u javnom sektoru.

Evri
Foto: Pixabay.com

Ukoliko razlike u inflaciji nisu kratkotrajne ili ne odražavaju konvergenciju nivoa cena, one mogu da ukažu na različita kretanja troškova ili strukturnu neefikasnost kao što su nominalna i realna rigidnost na tržištu proizvoda i rada. Trajne razlike u inflaciji mogle bi da dovedu od dugotrajnih gubitaka u cenovnoj konkurentnosti i pogoršanja bilansa tekućeg računa.

Profesorka Danica Popović ocenjuje da nije teško objasniti razlike u visini inflacije u zemljama evrozone.

„Ko je štampao novac iznad stope privrednog rasta ima povišenu stopu inflacije. Tehnički je veoma lako smanjiti količinu novca i oboriti inflaciju, ali onda se gubi politička podrška. Pogledajte nas – kako bismo mi sada bez poklona iz vazduha, a pred izbore? Eto, tako je i drugde, samo malo umerenije. U toj priči oko inflacije nema nijednog drugog tajnog sastojka osim prekomerno naštampanog novca, po stopi iznad stope privrednog rasta“, ističe naša sagovornica.

Na pad inflacije u evrozoni, pored restriktivne monetarne politike ECB, ključno je uticao godišnji pad cena energenata u novembru za 11,5 odsto, što je u dobroj meri kompenzovalo stopu rasta cena hrane, alkohola i duvana za 6,9 odsto, usluga za 4,0 odsto i neergenergetskih industrijskih dobara za 2,9 odsto.

Istovremeno, ekonomija evrozone zabeležila je u novembru pad, šesti uzastopni mesec. Velike ekonomije evrozone – Francuska, Nemačka i Italija zabeležile su kontrakcije poslovnih aktivnosti, a samo je u Irskoj zabeležena ekspanzija proizvodnje. Kompozitni PMI indeks proizvodnje HCOB evrozone, kombinovana mera sektora proizvodnje i usluga, ostao je u novembru ispod 50, što ukazuje na kontinuirano smanjenje nivoa proizvodnje privatnog sektora širom evrozone.

Novembarski PMI dostigao je nivo od 47,6 i pokazao blagi napredak u odnosu na oktobarski najniži nivo od 46,5 prvi put za skoro tri godine. Uprkos ovom marginalnom porastu, PMI ostaje značajan signal ekonomskog pada u evropskoj monetarnoj uniji. Analitičari ističu da je sektor usluga nastavio da slabi, pa skromno poboljšanje indeksa aktivnosti ne ostavlja mnogo mesta za brz oporavak u bliskoj budućnosti.

  • Boba321

    6.12.2023 #1 Author

    Veorovatno je i kod nas takva situacija

    Odgovori

  • SHALIMAR

    6.12.2023 #2 Author

    Vidi se iz prilozenog stanja koje su to zemlje…

    Odgovori

  • tamara71

    6.12.2023 #3 Author

    Biraju izmedju inflacije i recesije. Ne moze da se stampa prosperitet

    Odgovori

  • SENSEI

    7.12.2023 #4 Author

    Ne valja ni kad se ima para, ne valja ni kad se nema

    Odgovori

  • BIJUTI27

    10.12.2023 #5 Author

    Ovde izgleda štancuju svaki dan

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.