Ruska ekonomija odoleva izazovima uprkos sankcijama

Gotovo dve godine posle početka rata u Ukrajini, izgleda da se ruska ekonomija drži uprkos lavini evropskih sankcija, u korist predsednika Vladimira Putina koji će se kandidovati za peti predsednički mandat, ali zapadne zemlje računaju na njegovo slabljenje na dugi rok, ocenila je AFP.

„Prevazišli smo sve probleme koji su se pojavili posle uvođenja sankcija“, rekao je Putin u oktobru, a njegov ponovni izbor u martu 2024. godine gotovo je izvestan.

Čini se da je Rusija u vojnom i ekonomskom polju u boljoj poziciji nego pre dve godine, kada je izvršila invaziju na Ukrajinu.

U Evropskoj uniji (EU) se trenutno raspravlja o 12. paketu sankcija, posle 11. setova mera bez presedana protiv devete najveće ekonomije na svetu. To su zamrzavanje 300 milijardi evra imovine Ruske centralne banke, embargo na naftu, zabrana izvoza visoke tehnologije, prenosi Beta.

Ukupno, prema zvaničnim evropskim podacima, 49 odsto evropskog izvoza u Rusiju i 58 odsto ruskog uvoza je pod sankcijama.

Međutim, ruska ekonomija je pokazala izuzetnu otpornost pred ovim kaznenim merama, navodi se u novembru u izveštaju nemačkog instituta Cojz (Zois) (Centar za istočnoevropske i međunarodne studije).

Zvanična ruska statistika, čiju pouzdanost dovode u pitanje mnogi zapadni stručnjaci, pokazuje rast BDP-a od 5,5 odsto u trećem kvartalu 2023. i prognozu rasta iznad dva odsto za 2024. godinu.

U izveštaju se navodi da je ruska privreda pod neprekidnom pritiskom 15 godina sa finansijskom krizom 2008, sankcijama vezanim za aneksiju Krima 2014, korona virusom i invazijom na Ukrajinu, razvila kapacitet za brzu adaptaciju. Posebno u pogledu izbegavanja sankcija.

Moskva je tako stvorila „flotu u senci i paralelnu finansijsku infrastrukturu“, ocenila je istraživačica iu Karnegija Aleksandra Prokopenko, koja je radila u Centralnoj banci Rusije do početka 2022. godine.

„Glavni prihod Rusije uvek dolazi od ugljovodonika, zahvaljujući aranžmanima sa glavnim kupcima, posebno Kinom i Indijom, dodala je ona.

Prema njenim rečima, Turska i Kazahstan su postali pravi logistički centri za Rusiju, posebno da bi se zaobišle sankcije na tehnološku robu, kao što su poluprovodnici neophodni za odbrambenu industriju.

Zapadne tehnologije potrebne za bespilotne letelice, projektile i komunikacije takođe dolaze uglavnom iz Kine, rekao je neimenovni ukrajinski zvaničnik.

„Sankcije nemaju za cilj da izazovu kolaps ruske ekonomije ili promenu režima, njihov cilj je da ograniče sposobnosti ruske ratne mašinerije“, rekao je izvor blizak evropskoj diplomatiji i dodao da sankcije imaju uticaj ne da deluju trenutno, ali da na dugoročne staze.

Cela ruska ekonomija je preorijentisana na rat, sa povećanjem vojne potrošnje od 70 odsto sledeće godine.

„Ekonomija je postala zavisna“ od vojnih izdataka, rekla je Aleksandra Prokopenko, za koju su „svi znaci pregrevanja prisutni“.

Drugi analitičari su rekli da inflacija i dalje ubrzano raste i dodali da sankcije, čak i ako im to nije cilj, svakako imaju konkretne uticaje na svakodnevni život pojedinih Rusa. Te teškoće su putovanja u zemlje EU ili u plaćanju i transferu novca.