Samo tri zemlje EU u roku primenile Direktivu o transparentnosti plata

Slovačka, Italija i Litvanija su jedine članice Evropske unije koje su pre 7. juna, koji je bio krajnji rok, usvojile nacionalne zakone za primenu Direktive o transparentnosti zarada (EU 2023/970).

Kako navodi sindikat Nezavisnost, istraživanje Evropske konfederacije sindikata (EKS) pokazalo je da odlaganje primene ovih pravila žene u EU godišnje prosečno košta 4.256 evra izgubljenih zarada zbog neopravdanih razlika u platama u odnosu na muškarce.

Za razliku od Slovačke, Italije i Litvanije, druge članice EU pokazale su veoma neujednačen nivo spremnosti i preduzetih koraka za primenu pravila transparentnosti. Tako su Belgija, Malta i Poljska tek delimično usvojile odgovarajuće propise, dok Holandija, Francuska, Danska, Finska, Češka, Kipar, Bugarska i Rumunija imaju spremne nacrte zakona, ali su zvanično pomerile rok njihove primene za 1. januar 2027. godine.

Najveći broj članica EU, uključujući Nemačku, Španiju, Irsku, Austriju i Hrvatsku, još nema objavljen nacrt zakona niti jasan vremenski okvir. Poseban slučaj je Švedska koja se jedina otvoreno usprotivila Direktivi EU, zamrzla proces i zatražila ponovne pregovore na nivou Unije, pravdajući to prevelikim administrativnim teretom za kompanije.

Uoči isticanja tog roka, Evropska konfederacija sindikata je najoštrije reagovala zbog činjenice da čak 24 članice EU nisu na vreme implementirale pravila o transparentnim platama u svoja zakonodavstva.

Generalna sekretarka EKS-a Ester Linč ocenila je da propuštanje zadatog roka predstavlja „izdaju radnica“ i sraman neuspeh političkih rukovodstava pod pritiskom agresivnog korporativnog lobiranja.

Cilj novih pravila o transparetnosti je potpuno ukidanje prakse tajnosti oko zarada i smanjenje rodnog jaza u platama koji je u EU veći od 11 procenata.

Prema direktivi EU, kompanije će morati da ispune zahteve da prilikom zapošljavanja, poslodavci u oglasu ili pre intervjua sa kandidatima moraju da navedu početnu platu ili raspon zarade, da u razgovorima za zapošljavanje, kandidati više ne smeju biti pitani koliko su zarađivali na prethodnim poslovima, kao i da svaki zaposleni ima pravo da traži podatke o prosečnim nivoima plata za istu poziciju, raščlanjene po pol.

Takođe, ako se utvrdi rodni jaz u platama veći od pet procenata koji se ne može opravdati objektivnim kriterijumima, kompanije moraju odmah pokrenuti korektivne mere u saradnji sa sindikatima.

Evropski sindikati podsećaju da je zaposlenim ženama potrebna zabrana klauzula o tajnosti plata koje su omogućile da nejednake plate opstanu skoro 50 godina nakon što je EU (ranije EEZ) definisala jednakost plata.

Do sada je Evropska komisija dosledno odbijala žalbe i pozive poslodavaca na produženje roka za poštovanje direktive o transparentnosti plata, šaljući jasan signal državama da nastave sa ispunjavanjem obaveza. Zato se očekuje da Komisija protiv 24 zemlje članice koje su propustile rok za implementaciju direktive EU 2023/970 pokrene zvanični postupak zbog povrede prava Evropske unije (infringement procedure), naveo je portal Nezavisnost.