Sledeću recesiju možda će izazvati centralne banke

Centralni bankari se nalaze na neistraženoj teritoriji tokom haotične pandemijske ekonomije. Potrošači iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije ogorčeni su zbog rasta cena i žele olakšanje. Ali ako im donosioci monetarnih politika to omoguće kroz povećanje kamata, oporavak bi mogao svima da se obije o glavu.

No, to ne bi bio ni prvi ni poslednji put da su pogrešni potezi centralnih banaka izazvali recesiju.

„Odluke koje donose centralne banke ostavljaju posledice na ekonomiju pojedinaca, ali i čitavih zemalja, a kad je u pitanju američki FED, ponekad i na celu planetu. U poslednjih 15-20 godina FED je na svaku naznaku nevolje na pomolu obarao kamatne stope i preplavljivao tržište tzv. ‘jeftinim novcem’, ali sada je situacija drugačija“, upozorava Stefani Flanders (Stephanie Flanders), voditeljka uglednog podkasta Stephanomics, na Bloombergu.

Novac je ostao ‘jeftin’, u smislu da se željeni oporavak nije zaista do kraja i realizovao kada je svet pogodila pandemijska kriza, sada dodatno pojačana i krizom energenata. Inflacija, kriza tražnje… odjednom je previše prepreka na putu ekonomskog ozdravljenja.

Najavljeno podizanje referentnih kamatnih stopa, počev od FED-a pa do drugih centralnih banaka, po mnogim analitičarima, moglo bi da bude preopasno.

„Neka od centralnih banaka će gotovo sigurno da napravi veliki pogrešan korak, bilo u želji da veštački podrži protok novca dopuštajući inflaciju i čineći novac jeftinim, ili time što će previše podići kamatne stope, što nismo videli godinama“, kaže Flanders.

S jedne strane, američki FED je više zabrinut da će inflacija dugoročno biti preniska, a manje brine zbog trenutne godišnje stope od 5,4 odsto, a s druge je, na primer, Banka Engleske (BoE), koja je po rečima Džejmija Raša (Jamie Rush), glavnog ekonomiste agencije Bloomberg za Evropu, „izgubila živce i počela da zauzima previše agresivan pristup u borbi protiv povećanja cena“. 

Iz FED-a su prvo više puta najavljivali da bi već krajem ove ili početkom sledeće godine moglo da dođe do podizanja kamatnih stopa, međutim kriza koja je izbila početkom jeseni preokrenula je sentiment ekonomskih analitičara, pa tako oni, u redovnoj anketi agencije Reuters, sada predviđaju da će američka centralna banka ipak pomeriti taj datum za 2023. godinu.