Slobodna zona Subotica najbolja po prometu u Srbiji

Od 15 slobodnih industrijskih zona u našoj zemlji, subotička je po prometu za 2020. godinu bila najbolja. Pandemija korona virusa ni prošle godine nije omela uspešno poslovanje preduzeća koja posluju u njoj.

Nedavno otvorena fabrika nemačke kompanije Boysen, deseta je strana investicija u Slobodnoj zoni u Subotici, prvoj koja je pre dve i po decenije počela sa radom u Srbiji. Više od 800 miliona evra ostvarile su strane kompanije u 2020. godini u Slobodnoj zoni u Subotici. Očekuje se da su rezultati za 2021. godinu još bolji, prenosi RTS.

„Ostvaren je dobar promet, što govori da je epidemija ostavila izvesne posledice, ali zahvaljujući mudroj poslovnoj politici i poslovnim odlukama koje su kompanije preduzele, možemo reći da su efekti pandemije minimalni“, izjavio je za RTS direktor Slobodne zone Subotica, Saša Gravorac.

Strane kompanije do sada su investirale oko 200 miliona evra u subotičku zonu. Američka kompanija Ametek već 11 godina povećava proizvodnju i broj radnika i ima ambiciozne planove.

„Sve poslovne jedinice ovde su došle zbog toga što imaju izuzetno dobru radnu snagu koja vrlo brzo uči nove tehnologije i isporučuje najbolji kvalitet. U 2022. godini imamo planove da dalje razvijamo naš proizvodni portfolio, te da zapošljavamo i više od 500 ljudi“, istakao je za RTS direktor Ameteka, Slobodan Anić.

Bez obzira na dve godine u korona krizi, broj radnika u zoni je ostao na nivou iz 2019. godine, tu radi oko 6.400 ljudi koji dolaze i iz okolnih mesta.

„Što se tiče primanja i plaćanja, sve je na vreme, plata mi je u redu, odgovara mi, zadovoljna sam sa svim“, navodi radnica u Ameteku, Hajra Barić.

U subotičkoj sindikalnoj organizaciji potvrđuju da je zbog firmi u industrijskoj zoni u Malom Bajmoku nezaposlenost u Subotici svedena na minimum – tek 4.200 ljudi traži posao.

„Ono što je sa strane sindikata najbitnije – da ima posla, da je bezbednost dobra, da se zarade isplaćuju, a ono što želimo i što tražimo je da se poveća subotički prosek na nivou grada, a samim tim želimo da i u zoni budu veće plate“, naglasio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice, Ištvan Huđi.

Više od 800 miliona dinara slije se godišnje u gradski budžet od doprinosa na plate u zoni. Zbog pojačane tražnje za radnom snagom, Subotica se posvetila školovanju potrebnih profesija.

„Zato je dualno obrazovanje jako bitno i ti novi obrazovni profili. Da mlade što više školujemo i da oni ostanu u ovom gradu“, smatra gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić.

U subotičkoj Slobodnoj zoni i ove godine očekuju nove investitore, a strategijom razvoja predviđena je temeljnija saradnja nauke i privrede, kako bi se obezbedila proizvodnja pretežno visokih i inovativnih tehnologija.