Smeju li agencije da dostavljaju podatke o platežnim turistima?

Poreska uprava Srbije tražila je od turističkih agencija da dostave lične podatke klijenata, koji su u toku jedne godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra. Naime, ovakav zahtev stigao je na adrese nekoliko turističkih agencija, a Poreska uprava se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ove zahteve direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić vidi kao novi udar na rad agencija, piše N1.

„Možemo očekivati da ljudi koji troše dosta novca na putovanja, sada posle ovakve aktivnosti Poreske uprave, to svakako neće raditi preko turističkih agencija. Video sam da se tu pominje rok od sedam dana da se pošalju podaci i da će se u suprotnom snositi neke kaznene posledice“, navodi on.

Prema njegovim rečima, agencije će verovatno delovati u skladu sa dogovorom koji postignu sa svojim pravnim timovima.

Iako se, kako kaže, ovako nešto do sada nije desilo, Poreska uprava postupanje Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnim porezom pravda navode da time pokušava da utvrdi da li kod određenih građana postoje razlike između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.

„Poreska uprava može pribaviti podatke i iz svih vrsta evidencija i podataka koje vode, odnosno poseduju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima. U postupcima utvrđivanja porekla imovine koje vodi, Poreska uprava u potpunosti postupa u skladu sa primenom odredbi Zakona o zaštiti podataka ličnosti“, navode iz Poreske uprave.

S tim se ne slaže pravnik i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

„Poreska uprava ne samo po Zakonu o poreklu imovine, već i po opštem Zakonu o poreskom postupku, može da traži podatke, ali onda kada postoji ispunjena materijalno pravna petpostavka. Ovo je očigledan nonsens i ne slaže se sa onim što je duh zakona. Jednostavno, oni očigledno misle da mogu da traže podatke o ličnosti kad god im padne na pamet“, kaže Šabić.

Da li su skupi aranžmani dokaz neprijavljenog uvećanja prihoda ili dokaze za to treba tražiti u kupovini luksuznih stanova, za koje Šabić kaže da su skuplji nego u evropskim prestonicama, ili u računima na egzotičnim destinacijama.