Srbija mora da edukuje 5.000 profesionalnih vozača kamiona godišnje

Pandemija korona virusa iznela je na površinu postojeće boljke u mnogim industrijama, no retko gde su one postale i fizički vidljive kao u domenu lanaca snabdevanja, odnosno prekograničnog transporta robe. Ne samo da su produžena čekanja na granicama, neočekivani zastoji na plovnim rutama, poput incidenta u Sueckom kanalu, ili nedostatak traženih indutrijskih sirovina uticali na povećanje cene transporta, a posledično i na formiranje cene ka krajnjim potrošačima, nego su u pojedinim zemljama dodatno naglasili postojanje deficita profesionalnih vozača u špediciji.

Primera radi, Sjedinjene Američke Države kubure sa ovim problemom već godinama, ali sada je postao još veći. Prema strukovnom udruženju American Trucking Associations, u SAD je reistrovano 3,5 miliona vozača kamiona i taj broj se nije značajnije menjao u proteklih nekoliko godina, za razliku od potražnje za ovim zanimanjem.

Procenjuje se da najvećoj ekonomiji na svetu u ovom trenutku nedostaje između 50.000 i 60.000 vozača kamiona „teškaša“. Kompanija Sisu Energy iz Teksasa čak je ponudila vozačima po ugovoru mogućnost zarade od 14.000 dolara – nedeljno!

Uspostaviti sistem školovanja, ubrzati procedure na granicama

„Situacija po tom pitanju kod nas je ista, ako ne i gora. Međunarodni transport je posebno pogođen segment prevoza, jer je zahtevniji, za razliku od prevoza unutar granica naše zemlje, gde se angažuju razvozi, vožnja kipera, i slično. Generalno, to su isti vozači koji cirkulišu vozeći po zemlji ili inostranstvu, ali ih je svake godine sve manje. Naše procene govore da je potrebno da se u Srbiji godišnje edukuje oko 5.000 vozača kamiona, odnosno kategorije CE, da bi bila zadovoljena potražnja domaće privrede za izvozom“, objašnjava za Biznis.rs generalni sekretar Poslovnog udruženja prevoznika robe u međunarodnom drumskom saobraćaju „Međunarodni transport“ (MT), Aleksandar Spasić.

Alternativna rešenja postoje, kaže naš sagovornik, ali njih bi trebalo da preduzme država. 

„Ostali smo bez adekvatnog školovanja vozača kroz srednje stručne škole, pa iz njih izlaze vozači samo sa C kategorijom, a vojska više ne školuje vozače, što je ranije takođe bila praksa. Dok ta deca dostignu zakonsku starosnu granicu (21 godina), oni praktično izgube interesovanje da postanu profesionalni vozači. Dakle, potrebno je ponovo uspostaviti sistem edukacije u ovoj oblasti“, poručuje Spasić.

Prema njegovim rečima, potrebno je više akcentovati zanimanje profesionalnih vozača takozvanih „teškaša“, pogotovu u vreme kada vlada njihov veliki deficit – ukazivati na prednosti i eventualne mane bavljenja tim poslom, pa između ostalog i na mogućnost ostvarivanja prihoda koji prevazilaze okvire nacionalnog proseka.

Iako profesionalni vozači u Srbiji ne mogu da se nadaju iznosima koje primaju kolege iz SAD, njihove aktuelne zarade mogu biti i te kako primamljive, upoređene sa prosečnim i medijalnim neto platama u našoj zemlji (65.025 i 49.869 dinara, respektivno).

Prosečni prihodi vozača kamiona u međunarodnom saobraćaju dosta variraju od vrste robe koja se prevozi, dužine zadržavanja vozača u inostranstvu, udaljenosti destinacije… „Trenutno, primanja vozača u međunarodnom prevozu, počev od bliskih destinacija, iznose od 800-1.000 evra, pa do 1.600-1.800 evra za prevoz nekih hladnjača na daleke destinacije“, kaže Aleksandar Spasić.

Na pitanje koliko je izbijanje pandemije korona virusa dodatno podcrtalo deficit u ovoj vrsti radne snage u Srbiji, generalni sekretar Poslovnog udruženja MT kaže da se problematika samo dodatno povećala, zbog silnih različitih pravila ulaska koje su uvodile zemlje širom sveta. Većina njih je, naposletku ustanovila slične standarde, ali je zadržavanje na granicama postalo duže.

„Na granicama naše zemlje to zadržavanje i inače predstavlja veliki problem, pa se dodatno uvećava deficit zaposlenih, jer oni čekaju po carinarnicama i graničnim prelazima, gube nepotrebno vreme na administraciju. Nasuprot rome, vozači unutar EU voze bez prekida. S druge strane, zaraženost virusom Covid-19 među njima je izrazito mala, jer oni po opisu svog posla većinu vremena provode sami u kabinama kamiona“, ističe Aleksandar Spasić u razgovoru za naš portal.