Alijansa za cirkularna pakovanja: Neophodan depozitni sistem za sve materijale

Uvođenje depozitnog sistema za sve materijale – plastiku, metal, kartonsku višeslojnu ambalažu i staklo, u kombinaciji sa postojećim sistemom produžene odgovornosti proizvođača, jedini je način da se postignu
ciljevi na koje se Srbija obavezala Evropskoj uniji do 2030. godine, jednoglasno su poručili iz Alijanse za cirkularna pakovanja.

Povod za iznošenje stavova u zajedničkom saopštenju Alijanse koju čine kompanije Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging i Smurfit Kappa je donošenje Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom o kojem je bilo reči na Ambipak konferenciji „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“.

„Činjenica je da Alijansa, koja je deo konsultativnog procesa u donošenju novog Zakona, nije dobila
odgovor zašto se Ministarstvo (za zaštitu životne sredine) zalaže za depozitni sistem koji obuhvata samo dva materijala – plastiku i aluminijum (limenke), a ne i druge materijale kao što su staklo i višeslojna kartonska ambalaža„, ukazali su iz te organizacije, uz napomenu da to nije uobičajena praksa u svetu.

„Podaci ekspertske kuće ReLoop, profilisane za depozitni sistem, govore da 92 odsto onih koji su uveli depozit ima bar tri materijala uključena u proces sakupljanja i selekcije – i to staklo, plastiku i limenke“, naglasili su u saopštenju.

Podsećaju i da se Srbija u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve
EU koji je obavezuju da reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.

Alijansa, čije kompanije članice čine 65 odsto celokupne proizvodnje ambalaže u Srbiji i dostižu godišnji obrt od 660 miliona evra, ocenila je da je pitanje depozitnog sistema ključno kako iz ugla ekologije tako i ekonomije i da može uticati na izvoz ambalažnih pakovanja, odnosno spoljno-trgovinsku razmenu države i celokupan učinak reciklažne industrije u Srbiji, što sve zajedno može uticati na budžet Republike Srbije, a posebno ako se uzme u obzir da EU zahteva da svako ambalažno pakovanje treba da sadrži određeni procenat recikliranog materijala.

„Ukoliko naše proizvodnje ne budu u prilici da dođu do iskorišćene ambalaže odnosno resursa, što se može desiti ukoliko se ne uvede depozitni sistem sakupljanja i selekcije za sve materijale, praktično znači da naši proizvodi neće moći da se prodaju na inostranom tržištu, jer neće biti u skladu sa njihovim
standardima…a pitanje je i gde će iskorišćena ambalaža završiti“, upozorio je Nenad Đurđević, predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja i komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Tursku i države CIS-a u kompaniji Ball Packaging.

Đurđević je ocenio da novi zakon ne bi smeo to da dozvoli i podvukao zajednički stav Alijanse da je iskorišćena ambalaža resurs i da je svi u svetu tako tretiraju.

„Nadamo da će novi zakon to omogućiti, a to je jedino moguće uz uvođenje depozitnog sistema za sve materijale. Reciklaža takođe doprinosi smanjenju CO2 emisije što je još jedan od preduslova za konkurentnost“, izjavio je Đurđević.

Predstavnici Srpske Fabrike Stakla, članice kompanije Vaider Group, koja takođe pripada Alijansi, ocenili su da donošenje odluka bez razmatranja dugoročnih posledica može ugroziti ne samo radna mesta, već i
celokupnu industriju proizvodnje ambalaže, kao i razvoj domaće reciklažne industrije.

„Jedan od ilustrativnih primera za ovakav scenario je Srpska Fabrika Stakla. Nedavno su uložena značajna sredstva u proizvodne kapacitete ove fabrike, a dodatna sredstva su izdvojena za izgradnju reciklažnih postrojenja…koja bi u prvoj fazi dostigla kapacitet prerade 70 hiljada tona stakla, a do 2030. čak 150.000 tona stakla godišnje. Međutim, ukoliko nova zakonska rešenja ne obuhvate sistem depozita za sakupljanje stakla i drugih materijala, postaje gotovo nemoguće dostići ove impresivne količine„, naveli su iz Vaider grupe.

Ukazali su da problem sakupljanja i reciklaže stakla u Srbiji traje već četiri do pet godina, i da je ovakav pristup neophodan „kako bismo promenili sadašnje stanje“.

Iz Alijanse zaključuju da bi uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada za sve materijale, pomoglo bi da se prikupi oko 90 odsto ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže.

Depozitni sistem, kako ističu u Alijansi, sličan je kaucionom što znači da građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobijaju nazad oko 5 dinara, a prema“Eunomija“ studiji, koja je urađena samo za teritoriju Srbije, ukupni troškovi industrije za uvođenje depozita za sve materijale, sa plaćanjem opreme i operativnih troškova, bili bi samo 1,4 centa po komadu ambalaže.

„Da li je to puno da se upostavi sistem koji donosi preko 90 odsto reciklaže ambalažnog otpada, čisti našu prirodu i vodotokove od zagađenja?“, upitale su kompanije članice Alijanse u zajedničkom saopštenju.