Apoteka Beograd dobija novu šansu – Zarade do 15. septembra, početkom avgusta sredstva za nastavak rada

Predstavnici zaposlenih u Apoteci Beograd razgovarali su danas sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o isplati zaostalih zarada i budućnosti jedine državne apotekarske ustanove na teritoriji glavnog grada.

Kako je za Biznis.rs potvrdila Aleksandra Bukva, rukovodilac proizvodnje u galenskoj laboratoriji „Lipov Lad“ Apoteke Beograd, zaposlenima je na sastanku obećano da će sva zaostala primanja biti isplaćena najkasnije do polovine septembra.

„Predsednik je rekao da će sve naše zaostale zarade, uključujući i 16. platu koja je trenutno u toku, biti isplaćene do 15. septembra. To se odnosi i na doprinose, koji se uplaćuju pre isplate zarada“, navela je Bukva.

Govoreći o daljim koracima, ona je istakla da bi početkom avgusta trebalo da budu obezbeđena sredstva za nastavak rada, nakon čega će uslediti period u kojem će se procenjivati da li ustanova može održivo da posluje.

„Razumeli smo da ćemo u prvoj polovini avgusta dobiti sredstva za rad i određeni period da pokušamo da se prilagodimo novim uslovima poslovanja. Danas imamo oko 290 zaposlenih i veliko je pitanje kako će Apoteka Beograd ubuduće funkcionisati“, rekla je Bukva.

Kada je reč o koncesiji, naša sagovornica ističe da ovo pitanje jeste pomenuto, ali da nije bilo u prvom planu. Ona kaže da im je predsednik poručio da dobro razmisle da li pod sadašnjim uslovima uopšte mogu da posluju.

„Mi već dugo ukazujemo na brojne nepovoljne okolnosti koje otežavaju rad ustanove“, rekla je ona i dodala da iako je Apoteka Beograd ove godine izuzeta iz sistema centralizovanih javnih nabavki ta odluka je doneta prekasno da bi rešila nagomilane probleme.

Ona smatra da je jedan od ključnih razloga za dugogodišnje probleme to što još nije usvojen novi Zakon o apotekarskoj delatnosti.

„Još 2017. godine iz procedure je povučen zakon koji je trebalo da uredi apotekarski sektor. Da je usvojen definisao bi način funkcionisanja tržišta, mrežu apoteka, uslove poslovanja i druga važna pitanja“, rekla je Bukva.

Kako je objasnila, danas ne postoji jasno definisana mreža apoteka, niti precizna pravila koja bi uredila razvoj privatnog i javnog sektora.

„Na svakom koraku otvaraju se apoteke koje uglavnom pripadaju velikim lancima. Postavlja se pitanje da li je to racionalno i da li odgovara potrebama građana. Ne postoji plan mreže apoteka, niti je jasno definisano da li se one posmatraju isključivo kao maloprodajni objekti ili kao zdravstvene ustanove“, navela je.

Dodala je da bi novi zakon trebalo da reguliše i profesionalne standarde u farmaceutskoj delatnosti, uključujući uslove za rad farmaceuta i organizaciju rada u apotekama.

Bukva naglašava da niko ne osporava značaj privatnog apotekarskog sektora, ali smatra da Apoteka Beograd, kao javna zdravstvena ustanova u milionskom gradu, ima nezamenljivu ulogu u obezbeđivanju dostupnosti lekova, medicinskih sredstava i drugih farmaceutskih proizvoda svim građanima.

„Naša uloga nije samo prodaja lekova. Kao javna zdravstvena ustanova obezbeđujemo dostupnost terapije, medicinskih sredstava i pomagala, što je posebno važno za građane“, navodi ona.

Bukva je dodala da su zaposleni posle dve godine obraćanja različitim institucijama prvi put imali utisak da ih je neko saslušao.

Sastanku su, kako je navela, prisustvovali i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ministar finansija Siniša Mali.