Apoteka Beograd ne izdaje lekove na recept – Objekti bez interneta, zaposleni ne mogu da pristupe sistemu RFZO

Ukupan iznos blokade računa Apoteke Beograd premašio je 500 miliona dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije, trenutni dug iznosi 516.037.597 dinara.

Istovremeno, stanovnici glavnog grada suočavaju se sa ozbiljnim problemima u snabdevanju lekovima – u većini objekata Apoteke Beograd već danima nema interneta, zbog čega nije moguće izdavanje lekova na recept.

Zaposleni navode da su im „vezane ruke“ jer ne mogu da pristupe sistemu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), pa apoteke trenutno funkcionišu kao obične prodavnice u kojima se lekovi mogu kupiti isključivo za gotovinu.

Prema rečima Miline Marić, specijaliste farmakoekonomije i upravnice jedne od apoteka, svi objekti u sistemu nemaju internet od 30. aprila, što im onemogućava svakodnevni rad.

„Ne izdajemo lekove na recept, jer ne možemo da pristupimo portalu RFZO-a. To je najnoviji i možda najveći problem u ovom trenutku. Svim apotekama je isključen internet i naše kase bukvalno rade kao kase u trgovinama. Koliko smo upućeni, nadležni to pokušavaju da reše, a cifra za ove troškove nije toliko velika da ne bi mogla da se reši“, navodi Marić.

Naša sagovornica ističe da je prekid u radu sistema veliki udarac za sve apoteke u lancu, a posebno za velike objekte poput apoteke „Bogdan Vujošević“ na Novom Beogradu koja ima ključnu ulogu u snabdevanju najmlađih pacijenata.

Kako objašnjava, ova apoteka svakodnevno priprema terapije za potrebe Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i Instituta za majku i dete, ali i drugih zdravstvenih ustanova. Reč je, pre svega, o magistralnoj izradi lekova – sirupa, kapsula i drugih preparata koji se ne mogu nabaviti kao gotovi proizvodi, već se prave individualno, u skladu sa potrebama pacijenata, najčešće dece sa teškim i specifičnim oboljenjima.

„To su terapije koje ne mogu da se kupe, već moraju da se izrađuju za svakog pacijenta posebno. Upravo zato je rad ovakvih apoteka od presudnog značaja“, naglašava ona.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da apoteke nemaju dovoljno materijala i resursa ni za magistralnu proizvodnju jer snabdevanje praktično ne postoji još od septembra 2025. godine. Pacijenti su često prinuđeni da sami kupuju materijale za izradu lekova, nakon čega farmaceuti izrađuju terapiju uz minimalnu naplatu usluge.

Kako ukazuje Marić, uprkos razgovorima sa Ministarstvom zdravlja i odluci da se obezbedi minimum kapaciteta kroz nekoliko apoteka i laboratorija, konkretna pomoć još nije stigla. U međuvremenu, nestašice osnovnih supstanci dodatno otežavaju rad – pojedini lekovi, poput atropina, više nisu dostupni ni za magistralnu izradu.

Postupak koncesije bez konkretnih koraka

Podsetimo, odbornici Skupštine grada Beograda u decembru prošle godine usvojili su informaciju o pokretanju postupka koncesije Apotekarske ustanove Beograd. Iako je većina zaposlenih ovo videla kao uvod u privatizaciju na mala vrata, od gradskih čelnika moglo se čuti da apoteke neće biti privatizovane i da grad kroz model koncesije traži partnera kako bi se pronašlo održivo rešenje za opstanak gradske apotekarske mreže.

Milina Marić ističe da je na poslednjem kolegijumu 22. aprila rečeno da koncesioni akt nije izrađen i da postupak nije pokrenut, ali da se od koncesije nije odustalo.

Nezvanično, među zaposlenima se spekuliše da bi budući koncesionar mogao da zadrži oko 40 apoteka, dok bi ostali objekti bili zatvoreni ili prenamenjeni. Od nekadašnjih 106 apoteka danas ih radi oko 40, a broj se svakodnevno smanjuje jer se na pojedinim lokacijama objekti privremeno zatvaraju zbog tehničkih problema i nedostatka kadra.

Zaposlenima se, navodi Marić, duguje dvanaest i po plata, dok tačan iznos obaveza prema dobavljačima nije poznat. Prema njenim rečima, najveći deo raspoloživih sredstava odlazi na izmirenje poreza i doprinosa, što potvrđuje i nedavni problem sa overom zdravstvenih knjižica.

„Do pre deset dana nismo imali overene zdravstvene knjižice – važile su do 31. marta, a tek prošlog ponedeljka su produžene do 30. juna“, objašnjava ona, dodajući da zbog toga pretpostavlja da se prioritetno izmiruju upravo te obaveze.

U međuvremenu je broj zaposlenih drastično smanjen – sa oko 800 radnika na oko 340. Naša sagovornica upozorava da posebno zabrinjava što ustanovu napuštaju zdravstveni radnici, dok je broj administrativnog osoblja ostao relativno stabilan, što dodatno otežava rad na terenu.

“Smatram da bi ova ustanova morala da opstane. Lek je strateški resurs i država bi morala da zadrži makar osnovnu mrežu apoteka – bar po jednu u svakoj opštini kako ne bismo došli u situaciju da krupni kapital ucenjuje i državu i pacijente”, zaključuje Marić.