Arsić: Do kraja 2024. privredni rast oko 3,5 odsto, pokrivenost uvoza izvozom kao u doba Jugoslavije

U prvom kvartalu ove godine preovlađuju pozitivni trendovi u poređenju sa drugim evropskim zemljama, pa je tako BDP Srbije porastao za 4,7 odsto međugodišnje, što će verovatno biti jedan od najboljih rezultata u Evropi, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na promociji novog izdanja Kvartalnog monitora.

On je u izjavi za Biznis.rs skrenuo pažnju na neuobičajeno visoku pokrivenost uvoza izvozom od 92 odsto, i ocenio da je trenutni rezultat na nivou onih koji su poslednji put dostignuti u vreme Jugoslavije – ali srećom ne zbog ograničavanja uvoza, što je bio slučaj u bivšoj zajedničkoj državi.

Kada je reč o trendu rasta BDP-a, profesor Arsić je pojasnio da je Srbija u protekle 23 godine u proseku rangirana na 13. mestu prema stopi privrednog rasta i upozorio da je za sustizanje razvijenijih zemalja neophodno da u dužem periodu bude u vrhu.

Sa druge strane, kako kaže, po svemu sudeći ćemo u ovoj godini biti visoko rangirani kada je reč o stopi rasta BDP-a, pogotovo u situaciji kada druge evropske zemlje beleže ispodprosečne rezultate, i suočavaju se sa stagnacijom ili sporim oporavkom rasta – osim u našem regionu.

„Očekujemo da će rast BDP-a na kraju ove godine iznositi oko 3,5 odsto, dok bi rast cena trebalo da nastavi da usporava. Stopa inflacije trenutno iznosi 4,5 odsto, a procenjujemo da će se na kraju godine ona kretati između četiri i 4,5 odsto. Najveći doprinos inflaciji u Srbiji, kao i u ostatku Evrope, daje rast jediničnih troškova rada, koji je brži od rasta produktivnosti i ‘gura’ cene nagore, a posebno kada je reč o uslugama“, ukazao je Arsić.

Zarade u Srbiji u prva četiri meseca bile su, kako je objasnio, više za oko 15 odsto nominalno, a oko devet odsto realno, dok od početka godine njihov rast stagnira.

Kako je Srbija „popunila“ spoljnotrgovinski deficit?

Kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom, u slučaju roba i usluga ona iznosi čak 92 odsto, dok je u slučaju robne razmene ta pokrivenost na 82 odsto, što je, prema Arsićevim rečima, neuobičajeno visok rezultat za Srbiju.

„Ako gledamo istorijski, takve rezultate ostvarivali smo u Jugoslaviji osamdesetih godina, ali je to tada bila posledica ograničavanja uvoza. Sigurno se brojni građani sećaju nestašica raznih proizvoda u to doba – bilo da je reč o kafi, deterdžentima ili gorivu, pa se vozilo po sistemu ‘par-nepar’. I Kraljevina Srbija imala je visok spoljnotrgovinski deficit, tako da su aktuelni rezultati veoma dobri“, ocenio je Arsić za Biznis.rs.

Odgovarajući na pitanje kako je „popunjen“ spoljnotrgovinski deficit“, ocenio je da su tome najviše doprinele strane kompanije koje su u našoj zemlji organizovale proizvodnju za strana tržišta.

„Iako uvoze dosta komponenata, takve kompanije stvaraju dodatu vrednost u Srbiji, angažuju domaće podizvođače, plaćaju poreze i zarade i izvoze na strana tržišta. To su, dakle, mahom, strane kompanije – nemamo još dovoljno toliko jakih domaćih izvoznika“, zaključio je Arsić.

Očekuje se blagi pad kamata

Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka su u junu smanjile referentne kamatne stope za po 0,25 procentnih poena, što će, kako ističu autori Kvartalnog monitora, uticati na blagi pad kamata poslovnih banaka u Srbiji.

Konstatovali su i da se kreditna aktivnost banaka oporavlja, kao i da krediti stanovništvu rastu, dok krediti privredi opadaju, pa su tako plasmani prema građanima u prva četiri meseca povećani za 475 miliona evra.

Sa druge strane, privreda se razdužila prema bankama u Srbiji za 40 miliona evra od januara do aprila ove godine, ali je, kako primećuju autori Kvartalnog monitora, povećala zaduživanje u inostranstvu.

„Kamatne stope na devizne kredite stagniraju na visokom nivou, realne kamatne stope na dinarske kredite rastu – njihovo smanjenje se može očekivati nakon stabilizacije inflacije na niskom nivou“, zaključak je autora Kvartalnog monitora, uz napomenu da se očekuje dodatno smanjenje referentnih stopa, naše kao i Evropske centralne banke.