Autorski ugovori manje koštaju poslodavce

Predavači, pisci, umetnici, često su za svoj rad angažovani preko autorskih ugovora, a ova vrsta angažovanja pogodna je i za poslodavce koji, ukoliko je lice već negde zaposleno, plaćaju za oko osam odsto niže poreze i doprinose.

Prednost za poslodavce je ta što za razliku od drugih načina zaposlenja nema vremenskog ograničenja za angažovanje radnika po osnovu autorskog ugovora.

Autorski ugovor se zaključuje sa naručiocem posla i njime se autor obavezuje da izradi autorsko delo, dok se naručilac posla obavezuje da za to plati ugovorenu naknadu (autorski honorar).

Kada je reč o honoraru, u ugovor se obično unosi neto iznos naknade, ali nema smetnji da se unese i bruto iznos. Na osnovu tog iznosa biće obračunati i plaćeni porez i doprinosi, odnosno neto suma će poslužiti da bi se odredio bruto iznos i poreska osnovica.

Na autorski honorar plaća se porez po odbitku – što znači da istovremeno sa isplatom neto naknade autoru isplatilac (naručilac posla) uplaćuje odgovarajući porez i doprinose.

Isplatilac podnosi pojedinačnu poresku prijavu – Obrazac PPP-PD, kao i obrazac M-UN (za jednog autora) ili M-UN/K (za više autora) koji dostavlja nadležnom fondu PIO.

Poreska osnovica na koju se plaćaju porez i doprinosi dobija se tako što se od bruto prihoda oduzmu normirani troškovi. Oni zavise od toga ko je obveznik (autor) i od toga šta je predmet oporezivanja. Priznaju se u visini od 50, 43 ili 34 odsto u zavisnosti od vrste autorskog dela ili srodnog prava.

U tabeli je naznačeno koliko poslodavci plaćaju porez i doprinose za lica angažovana po autorskom ugovoru u odnosu na zarade zaposlenih na određeno ili neodređeno vreme.

Da li autorski ugovor podrazumeva pravo na radni staž?

Kada je reč o autorskim ugovorima, zaposleni angažovani na ovaj način često postavljaju pitanje upisa radnog odnosno penzionog staža i njihovog prava na to. Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić kaže da ukoliko je autor zaposlen po drugom osnovu po kom mu se priznaje staž osiguranja (radni staž), uplaćen doprinos za PIO po osnovu autorskih ugovora mu se svakako priznaje i to za uvećanje osnovice, priznate normirane troškove i način obračuna.

“Međutim, i pored nižeg poreskog opterećenja ovo nije moguće primenjivati kao jedini kriterijum za odabir načina angažovanja lica. Naime, autorske naknade su specifične i odnose se na izradu autorskog dela. U tom smislu je neophodno konsultovati zakon o autorskom i srodnim pravima”, objašnjava Vasić.

Osiguranicima koji ostvaruju ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ili autorskog ugovora staž se priznaje u skladu sa zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

“Staž se priznaje u zavisnosti od visine naknade, odnosno osnovice na koju su plaćeni doprinosi. Iznos osnovice se deli sa iznosom najniže osnovice za plaćanje doprinosa, s tim da se u toku godine može priznati najviše 12 meseci staža osiguranja”, kaže Vasić.

Naš sagovornik napominje da ukoliko lice ostvaruje autorsku naknadu, a nije osigurano po drugom osnovu, staž mu se priznaje u zavisnosti od iznosa naknade.

“Ukoliko je autor zaposlen po drugom osnovu po kom mu se priznaje staž osiguranja (radni staž), uplaćen doprinos za PIO po osnovu autorskih ugovora mu se svakako priznaje za uvećanje osnovice, odnosno za utvrđivanje iznosa penzije”, zaključuje poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.