Da li se može otvoriti privatna firma pored stalnog zaposlenja?

Pokretanje sopstvenog biznisa uz stalni posao moguće je u Srbiji, ali uz poštovanje zakonskih pravila i ograničenja. Zaposleni imaju pravo da osnuju firmu dok su u radnom odnosu, a ključni propisi koji uređuju ovu oblast su Zakon o radu, Zakon o privrednim društvima, kao i opšti kolektivni ugovor, ukoliko postoji za određenu delatnost.

Jedno od najvažnijih pravila jeste zabrana konkurencije – zaposleni ne sme da obavlja delatnost koja direktno konkuriše poslodavcu, jer bi to moglo predstavljati povredu ugovora o radu.

„Zbog toga je preporučljivo proveriti da li ugovor sadrži klauzule koje ograničavaju obavljanje dodatnih poslova ili pokretanje sopstvenog biznisa“, objašnjava poslovni savetnik Nikola Stefanović.

On dalje navodi da, ukoliko je planirana delatnost povezana sa granom u kojoj posluje sadašnji poslodavac, zaposleni će možda morati da ga obavesti o svom poslovnom poduhvatu ili čak pribavi njegovu saglasnost. Posebna ograničenja mogu važiti i za državne službenike i zaposlene u javnom sektoru, kod kojih zbog mogućeg sukoba interesa pojedini propisi i interni pravilnici mogu zabranjivati osnivanje firme.

Registracija preduzeća obavlja se preko Agencije za privredne registre (APR), a postupak zavisi od izabrane pravne forme. Potrebno je pripremiti osnivačku dokumentaciju, odabrati naziv firme i šifru delatnosti, popuniti zahtev za registraciju, platiti odgovarajuće administrativne takse, a nakon registracije dobiti PIB, matični broj i, po potrebi, PDV broj. Sledeći koraci podrazumevaju otvaranje poslovnog računa u banci i prijavu nadležnoj poreskoj upravi, nakon čega firma može da počne sa radom.

„Za mnoge zaposlene najjednostavnije rešenje je registracija preduzetničke radnje. Ovaj oblik poslovanja karakterišu jednostavnija administracija i niži troškovi osnivanja“, ocenjuje naš sagovornik.

Preduzetnici koji otvaraju firmu iz radnog odnosa mogu da izaberu jedan od tri modela poslovanja – paušalno oporezivanje, samooporezivanje ili model lične zarade. Prednost ovog statusa je što imaju niže mesečne obaveze prema državi, budući da deo doprinosa za njih već uplaćuje poslodavac.

Istovremeno, zakon dozvoljava da preduzetnik bude zaposlen kod drugog poslodavca, ali problem može nastati ukoliko se obe strane bave istom delatnošću.

Kako objašnjava Stefanović, poslodavac može od zaposlenog koji se bavi preduzetništvom zahtevati da ne obavlja istu delatnost samostalno. Takva zabrana može biti predviđena ugovorom o radu kroz klauzulu zabrane konkurencije, a njeno važenje može biti produženo i nakon prestanka radnog odnosa. Za pojedine delatnosti koje podležu posebnom odobrenju nadležnih organa, registracija preduzetničke radnje moguća je tek nakon pribavljanja potrebnih dozvola.

Dodatna ograničenja mogu važiti i za državne službenike, kojima interni propisi pojedinih institucija mogu zabraniti osnivanje preduzeća.

Razlikuju se i finansijske obaveze preduzetnika kojima je to dopunska delatnost u odnosu na one kojima je preduzetništvo osnovno zanimanje. Pokretanje firme zahteva i planiranje početnog kapitala. Kod društva sa ograničenom odgovornošću minimalni osnivački kapital iznosi 100 dinara, dok preduzetnici nemaju zakonom propisan minimalni iznos početnog kapitala, već ulaganje mogu prilagoditi potrebama svog budućeg poslovanja.