Bankari prognoziraju rast srpske privrede do 1,5 odsto BDP-a

Biće dobro ako rast srpske privrede u ovoj godini bude viši od 1,5 odsto. Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije najverovatnije će porasti za još 0,5 procentnih poena do polovine godine, dok bi euribor mogao da dostigne 3,4 odsto, a očekuje se i da će kurs dinara ostati stabilan, rečeno je u sredu na panel diskusiji „Makroekonomski trendovi u 2023.“, koju je organizovao NALED-ov Savez za fer konkurenciju.

Šefica beogradske kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Julija Ustjugova rekla je da je procena te organizacije da će se rast u evropskim ekonomijama poput srpske u 2023. godini kretati oko dva odsto, ali i najavila objavljivanje zvaničnih projekcija za narednu nedelju.

„U godini punoj neizvesnosti kakva je pred nama, MMF smatra da fokus država treba da bude na očuvanju makroekonomske stabilnosti. Monetarna politika trebalo bi da bude usmerena na obaranje inflacije, a centralne banke da ‘ne skidaju nogu sa kočnice’ kada je reč o kamatnim stopama, dok bi fiskalna politika trebalo da traži način da neophodna konsolidacija ne koči privredni rast“, rekla je Ustjugova.

Predstavnici bankarskog sektora, glavni ekonomista OTP banke u Srbiji Dragoslav Veličković i direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci Miloš Zečević, istakli su da su njihove projekcije rasta srpske privrede nešto konzervativnije od očekivanja Ministarstva finansija, koje računa na rast od 2,5 odsto u 2023. godini.

„Nadamo se da će privredni rast u Srbiji dostići jedan odsto, ali naša dugoročna projekcija rasta ostaje 4,5 odsto“, rekao je Veličković, dok je Zečević naglasio da je za ostvarenje projekcija rasta od izuzetnog značaja očuvanje političke stabilnosti i, u tom kontekstu, donošenje političkih odluka na osnovu ekonomskih pokazatelja o izvozu i investicijama.

Kada je reč o rastu, Zečević je ocenio da bi „sve više od 1,5 odsto bilo dobro“ i ukazao da se kod ključnih ekonomskih partnera Srbije – Nemačke i Italije, očekuje privredni rast od 0,2 odnosno 0,8 odsto.

Kada je reč o kamatnim stopama, Zečević kaže da se očekuje dodatno zatezanje monetarne politike NBS, od 0,25 do 0,5 procentnih poena na aktuelnu referentnu kamatnu stopu (RKS) od 5,25 odsto.

Veličković, sa druge strane, procenjuje da će ključna kamatna stopa u Srbiji u prvoj polovini godine dostići šest odsto, da bi u trećem i četvrtom kvartalu moglo potencijalno da dođe do obaranja RKS, u zavisnosti od politike Evropske centralne banke i američkog Feda, odnosno kretanja inflacije.

Oko toga da bi kurs trebalo da ostane stabilan složila su se oba učesnika panel diskusije iz bankarskog sektora, uz napomenu da na to ukazuje dugoročni trend rasta izvoza, koji je veći od rasta uvoza.

U diskusiji su učestvovali i Uroš Milosavljević iz kompanije KPMG, kao i predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i generalni direktor Atlantic grupe u Srbiji Zoran Daljević.