Budžet evropskog filmskog festivala ovog ranga je najmanje tri do četiri puta veći

Ovogodišnja 20. jubilarna Slobodna zona biće održana od 6. do 11. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a publika će za to vreme moći da vidi oko 70 filmova.

Za jedan ovakav festival budžet je veoma važna stavka, jer od njega zavisi da li će publika moći da vidi odlične filmove, odnosno da festival kao takav opstane.

„Treba istaći činjenicu da je Slobodna zona udruženje građana i da tako funkcioniše kao pravno lice što, u suštini, znači da nema zagarantovan budžet za festival kada krene jedna fiskalna godina. Prilika da se budžet osvoji, pronađe ili ‘napuni’ jeste da se aplicira na javne fondove koji postoje u Srbiji i Evropi“, kaže u razgovoru za Biznis.rs direktor i selektor festivala Rajko Petrović.

On ističe da festival ima odličnu podršku Ministarstva za kulturu Republike Srbije, zatim potprograma MEDIA  – Kreativne Evrope, Rekonstrukcije Ženski fond, Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada, Filmskog centra Srbije i Francuskog instituta.

„Ove godine smo od Ministarstva kulture dobili četiri miliona dinara i, ako pogledamo koliko druge organizacije i manifestacije dobijaju, bilo bi izrazito neumesno da se žalimo na tu sumu, mada nam je ona nedovoljna za realizaciju željenih ciljeva. S druge strane, sve organizacije koje rade u kulturi van onoga što su konkursi, a koje nisu podržane od strane države ili grada i nemaju zagarantovan budžet, muku muče da održe organizacionu strukturu festivala. Na primer, ove godine izostao je konkurs Sekretarijata grada Beograda za kulturu i ta sredstva koja smo očekivali da dobijemo izazivaju dodatnu nesigurnost u radu. Nije tu samo u pitanju realizacija ambicija, već funkcionisanje osnovne strukturne organizacije festivala“, objašnjava naš sagovornik.

Petrović ističe da bi trebalo mnogo više da se priča o razvoju filmske industrije u zemlji, regionu i svetu.

„Kada je reč o našoj zemlji, bojim se da će, ako se ne poveća procenat podrške ministarstava i sekretarijata i odvajanja države za kulturu, u narednim godinama početi lagano da se gase određene manifestacije ili organizacije. Ako gledate kakva je tendencija razvoja u zemlji i ako, nominalno, možemo da kažemo da je u ovom trenutku i zvanično prosečna plata u Srbiji 100.000 dinara, mislim da ima malo organizacija, ako ih uopšte ima, koje mogu da ponude tu platu nekome ko bi radio na filmskom festivalu tokom svih 12 meseci. To je ono što izaziva nestabilnost u radu i što će, plašim se, izazvati određene turbulencije u narednim godinama ako se nastavi sa tom praksom“, smatra naš sagovornik.

Direktor Slobodne zone kaže da novac koji se preko javnih fondova investira u festivale, završava ili se vraća u visokom procentu, domaćim (srpskim) bioskopima, distributerima, hotelima, restoranima, kafićima, štamparijama, promotivnim agencijama i našim ljudima koji rade na festivalu.

„Dakle, festivali nisu samo puki potrošači novca, kako se to najčešće misli. Taj novac se distribuira i troši na domaćem tržištu! Ako uzmete u obzir da je novac koji neki festival dobija od javnih fondova na konkursima već nekoliko godina isti i to uporedite sa cenom usluga koje sam pomenuo i koje su porasle u tom periodu, možda će čitaocima biti jasnije zašto bi bilo značajno da se poveća procenat odvajanja za kulturu. A potom i kroz javne konkurse organizacijama i manifestacijama“.

Na naše pitanje koliko je potrebno uložiti u jedan ovakav festival Petrović kaže da, kada se priča o ulaganjima, postoji takozvani željeni budžet da bi se ostvarile sve aktivnosti i realan budžet od koga se zapravo realizuje festival.

„Realan budžet podrazumeva sve one pare koje dobijete na javim fondovima tokom godine pred sam festival i kojima raspolažete. Kao što sam rekao na početku, budžet svake godine kreće od nule i on ni za jednu godinu nije isti, vrlo je promenljiv. Što bi se narodski reklo, naš jorgan ima promenljivu dužinu od godine do godine pa se, u zavisnosti od toga, i mi pružamo. Najčešće noge ostanu da vire ispod jorgana, ali trpi se ta hladnoća i smrzavanje zarad nekog entuzijazma i ljubavi prema festivalu i, pre svega, prema publici koja dolazi na festival“.

Od ovogodišnje jubilarne Slobodne zone njen direktor u finansijskom smislu očekuje da sve obaveze prema svim organizacijama, institucijama i, pre svega, ljudima koji su uključeni u produkciju festivala, budu namirene.

„Očekujem da, kao i svake godine, deo festivalskog budžeta prihodujemo od prodaje karata, to je obično deset do 15 odsto. Za sada smo imali sreću da smo imali dobar odziv i solidan broj prodatih karata. U umetničkom smislu ne postoji bojazan. Sve umetničke ambicije realizovane su kroz programe festivala, od glavnih filmskih do pratećih programa. Za nas je ove godine dodatno opterećenje to što izdajemo monografiju festivala povodom 20. godišnjice koju moramo sami da finansiramo i u tom kontekstu, bio bih najsrećniji direktor i čovek ako bismo na kraju godine bili na pozitivnoj nuli.“

Budžet jednog evropskog festivala ovog ranga je najmanje tri do četiri puta veći, i baš zbog toga Petrović se uvek iznenadi entuzijazmom i ambicijom ljudi iz tima Slobodne zone, i postizanjem rezultata koji daleko premašuju finansije sa kojima se radi.

„Meni ovde ljudi najčešće ne veruju kada im pričam o diskrepanci između veličine festivala i veličine budžeta. Voleo bih da se naše ministarstvo i javne ustanove nekako izbore za veći procenat novca koji bi mogli da dobiju u godišnjem budžetu Vlade Republike Srbije, da bi jače podržali sve one organizacije koje su uspešne i prave rezultate, jer one, na kraju krajeva, ne zadovoljavaju samo domaće kulturne potrebe, nego doprinose i imidžu zemlje. Konkretno, u našem slučaju, uzmite u obzir da filmove prikazujemo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a potom i na Turneji Slobodne zone u 50 i više gradova Srbije. Ja sam siguran da Slobodna zona i te kako doprinosi pozitivnom imidžu Srbije, pre svega, u regionu Balkana. Nije moguće i nije realno da napravi taj uticaj na evropskom ili širem kontekstu, jer radi sa izrazito malim budžetom u odnosu na gabarite festivala“, zaključuje Rajko Petrović.