Cene čelika mogle bi na jesen da budu 30 odsto veće
BiznisInfrastrukturaNekretninePoslovanjeSrbijaSvet
6.7.2022 14:02 Autor: Marko Andrejić 15
Cena čelika trenutno se kreće oko 1.384 dolara po metričkoj toni. U proteklih pet dana vrednost ove sirovine pala je za 7,40 odsto, a za poslednja tri meseca čak 31,60 procenata. Najvišu cenu u poslednjih godinu dana čelik je dostigao u aprilu ove godine, kada je tona vredela 2.062 dolara.
Velike oscilacije na tržištu čelika, koji je berzanska roba, značajno su uticale na poslovanje preduzeća koja koriste ovu sirovinu za dalju preradu ili proizvodnju svojih dobara. Pošto je uglavnom reč o dugoročnim aranžmanima, gde od potpisivanja ugovora do isporuke proizvoda prođe najmanje dva do tri meseca, svakodnevne promene cena onemogućavaju adekvatno planiranje poslovanja.
„Disruptivan poremećaj koji je nastao na početku krize izazvane pandemijom Covid-19 i dalje se nastavlja. Naime, tada su velike svetske železare, logično očekujući pad tražnje, smanjile svoje kapacitete, Kina je promenila politiku izvoza čelika, i to je uticalo na manjkove na tržištu, što je dovelo do naglog skoka cena. Stabilizacijom snabdevanja cene su krenule na dole, međutim desio se sukob u Ukrajini, i jačanje sankcija prema Rusiji, što je takođe dovelo do poremećaja. U očekivanju problema sa snabdevanjem stvorila se neopravdano velika tražnja, što je dovelo do velikog rasta cena”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs izvršni direktor za komercijalne poslove kompanije Unipromet iz Čačka Aleksandar Marković.
On dodaje da su cene finalnih proizvoda toliko porasle da su investitori odlučili da odlože ugovorene projekte jer se jednostavno ne isplate. Takođe, ukidanjem kvota Ukrajini na izvoz u EU pojavila se određena količina zaliha čelika koja je uticala na pad cena, a prema rečima našeg sagovornika, moguće je da su se na neki način uspostavili i lanci snabdevanja ruskim čelikom, što je takođe uticalo na povećanje ponude. Slična situacija je i sa sirovinama za proizvodnju čelika.
„Uglavnom, ovakvi poremećaji tržišta ne odgovaraju nikome i ovakve nagle promene, bez obzira na to kako bili pripremljeni, uvek donose gubitke i opštu štetu. U industriji čelika vremena vezivanja su duga, tako da se ovakve promene uvek na kraju završe gubicima. Isto tako, mnogo je špekulacija koje utiču na kratkoročne promene i zamućuju sliku, što otežava planiranje. Slična je situacija i sa ostalim sirovinama. Ovakvi poremećaji su nezapamćeni u bližoj istoriji i jako je teško upravljati poslovanjem„, ističe Marković.
Na pitanje kako je Unipromet prošao kroz prethodni turbulentan period stalnih promena cena čelika na svetskim berzama, komercijalni direktor čačanske kompanije kaže da su se, kao i većina preduzeća, i oni trudili da predvide trendove kretanja cena, i uveli su praksu praćenja zaliha po roling modelu, kako bi minimizirali rizik od neplaniranih gubitaka. Naglašava da je ključ u tome da se striktno vodi računa da se kupuju sirovine u obimu dovoljnom za količinu ostvarene prodaje, a da na zalihama ostanu samo količine neophodne za održanje procesa.
„To naravno nije jednostavno kada su nam rokovi od ugovaranja do isporuke prosečno osam nedelja, a cena se na tržištu promeni i za 30 odsto u nedelju dana, pa je jasno da moramo pretrpeti gubitak. Najteže je u SPOT segmentu, gde se cene naših finalnih proizvoda menjaju iz dana u dan, a vi materijale ugovarate na mesečnom nivou. Mi smo veliki potrošač čelika, i u ovakvim situacijama najvažnije je da imate partnerski odnos sa dobavljačima i da i oni razumeju da je ovo oluja koja će proći, a da svi moramo preživeti uz minimalnu štetu”, navodi Aleksandar Marković, uz napomenu da i likvidnost može biti izazov.
Prema njegovim rečima, ako ste u nekom trenutku kupili skup čelik, a gotove proizvode morate prodavati po niskim cenama, to se kad-tad odrazi na likvidnost.
“Ipak, mi se trudimo da upravljamo situacijom, a ne da ona upravlja nama, tako da sam uveren da ćemo iz svega izaći sa možda nešto manjom dobiti, ali stabilni i osposobljeni za dalji rast kao i uvek do sada”, zaključuje naš sagovornik.
Opšti trend cena biće rast
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će kretanja cena i na gore i na dole nastaviti da se dešavaju. Možda su nafta ili gas najizraženiji, ali on smatra da će tako biti i sa ostalim sirovinama i proizvodima.
“Ono u šta sam potpuno uveren je da će opšti trend cena u narednom periodu biti – rast! Bojim se da će biti ozbiljnijih ubrzavanja, jer nam predstoji zima, a nafta i gas su najznačajniji energenti i za industriju i za građane, i oni praktično određuju tempo kretanja cena u najvećoj meri. Ostalo se nadograđuje, to je i suština inflacije”, ocenjuje profesor Savić u razgovoru za Biznis.rs.
Komentarišući nedavni prestanak rada jedne bavarske čeličane, on kaže da nemački proizvođači čelika svakako neće moći da rade kao do sada, jer im je gas jedna od najznačajnijih sirovina.
Sredinom marta ove godine Evropska komisija je usvojila uredbu kojom je izvršena preraspodela kvota za uvoz čelika u Evropsku uniju koje su do sada bile namenjene Rusiji i Belorusiji. Tada su i Srbiji povećane kvote za izvoz pojedinih vrsta čelika. Profesor Savić smatra da nema nikakve dileme da se promenom kineske politike izvoza čelika i ukidanjem kvota Ukrajini za uvoz u EU otvara prostor i za srpsku železaru. Kako kaže, najskuplja roba je one koje nema, a čelika očigledno nema dovoljno, pa je dobrodošao i kineski, odnosno srpski iz Smedereva.
Kina najveći proizvođač čelika u svetu
Podaci Svetske asocijacije za čelik (World Steel Association) pokazuju da je u maju 2022. godine Kina bila ubedljivo najveći proizvođač čelika u svetu, sa 96,6 metričkih tona (Mt), iako to predstavlja smanjenje proizvodnje od 3,5 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Slede Indija sa 10,6 metričkih tona, Japan sa 8,1 i SAD sa 7,2. U Rusiji se, prema procenama, proizvodi 6,4 Mt, a u Južnoj Koreji 5,8. Slede Nemačka (3,2 Mt), Turska (3,2), Brazil (3,0) i Iran (2,3).
Ukupno posmatrano, u svetu su 64 zemlje proizvele ukupno 169,5 metričkih tona, što je pad proizvodnje od 3,5 odsto u odnosu na maj 2021. godine.
Stabilizacija tržišta početkom jeseni
Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da će potražnja za čelikom porasti za trećinu do 2050. godine. Što se tiče prognoza za drugu polovinu 2022. godine, komercijalni direktor kompanije Unipromet Aleksandar Marković očekuje scenario sličan onom koji smo imali na početku pandemije.
“Veliki proizvođači redukuju kapacitete, što će uticati na smanjenje ponude. Međutim, potrebno je vreme da se ponuda i tražnja usklade. Prema informacijama koje su mi dostupne, očekujem da će do stabilizacije doći početkom jeseni, ali teško je reći na kom nivou cena će se to desiti. Zbog energetske krize koja je nastala od sukoba u Ukrajini, nemoguće je da se cene vrate na nivo od pre pandemije, jer su troškovi prerade veoma porasli. Dakako, tu je i inflacija koja je evidentna, tako da možemo očekivati da to bude svakako bar 30 odsto više od trenutnih cena”, objašnjava Marković.
On napominje da je ovo njegovo predviđanje “na nivou gledanja u kristalnu kuglu”, jer ne možemo predvideti kakvi nas sve izazovi još očekuju tokom ovog leta.
Pročitajte još:
“Ipak, stanje koje izaziva zastoj privrede globalno nikom ne odgovara, pa sa velikom verovatnoćom mogu da kažem da će ovako biti. I za proizvođače i za investitore stabilnost i predvidivost je najbolja, jer tada imate mogućnosti da upotrebite i ostale elemente vaše konkurentske prednosti, a ne samo cenu. Možete da planirate, da minimizirate troškove, i da na kraju ciklusa imate očekivanu dobit”, zaključuje naš sagovornik.
Naglašava da je, kao i svaki izazov, i ovo prilika da kompanije pokažu kupcima kako su pouzdani dobavljači i kako mogu da zadovolje njihove potrebe i kada drugi to ne mogu. Prema njegovim rečima, kupci to znaju da cene.
N.N.
6.7.2022 #1 AuthorKao i svega tako i cema celika
SRDJAN
6.7.2022 #2 AuthorNista neiznenadjujuce s obzirom na sve druge cene.
MIŠKOVIĆ
6.7.2022 #3 AuthorSve je manje sirovina a potražnja sve veća zato cene rastu
TATJANA
6.7.2022 #4 AuthorOvo postaje trend
GOCA BG
6.7.2022 #5 AuthorKome moze da pogoduju cene koje nenormalno rastu…
Dzebac
6.7.2022 #6 AuthorSve poskupljuje svakog dana
BRANA19
7.7.2022 #7 AuthorTek nas ceka haos sa cenama
goca87
7.7.2022 #8 AuthorKao i sve ostalo, što ne bi i čelik
Anna
7.7.2022 #9 AuthorTeško je opstati u ovakvim vremenima.
VOJKAN
7.7.2022 #10 AuthorCene i ovde rastu velikom brzinom
Marija
7.7.2022 #11 AuthorTo je postalo normalno, nista čudno
Boba3
9.7.2022 #12 AuthorNaravno da sve cene skacu pa i celik ce
Bella
10.7.2022 #13 AuthorJa mislim, kako citam ove naslove da sve raste do neizdrzivih granica
RsS
17.7.2022 #14 AuthorU tekstu sam primetio da gospodin govori samo o gubitku a ne govori o lageru i situaciji kada firma profitita prilikom oscilacije cene.
Darko
29.7.2022 #15 AuthorPodizanjem cene robe sa lagera plaća se još više poreza.
Postiže se privid uspešnijeg poslovanja…
U svakom slučaju je samo ublažavanje štete.