Čuveni izdavač Rad na korak od prinudnog otkupa akcija

Kompanija Vila Libri proglasila je uspešnom ponudu za preuzimanje akcija manjiskih akcionara nekadašnjeg giganta – beogradske izdavačke kuće (IP) Rad.

Vila Libri je, naime, zajedno sa TCD Trade objavila ponudu za preuzimanje 10,85 odsto kapitala, odnosno 2.557 akcija manjinskih akcionara, ali je do isticanja ponude 15. avgusta pribavila samo 899 akcija ili 3,81 odsto i to po ceni od 14.013 dinara po akciji.

Ponuđači ipak sada zajedno poseduju 92,96 odsto kapitala u IP Rad – što znači da su ispunjeni zakonski uslovi za eventualan prinudan otkup akcija.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), ponudu kompanija Vila Libri i TCD Trade nisu prihvatili „državni“ suvlasnici – grad Beograd i gradska opština Stari Grad, JKP Beogradske Elektrane i Gradska čistoća, kao ni pančevački Urbanizam, koji zajedno poseduju oko 6,5 odsto kapitala IP Rad.

Ukoliko se Vila Libri odluči na prinudni otkup akcija, cena tog kapitala određuje se prema tržišnoj vrednosti, koja se može utvrditi ukoliko su akcije likvidne, odnosno postoji potrebna količina trgovanja – što znači da bi trebalo da ponudi najmanje onoliko koliko je ponudio i u okviru ponude za preuzimanje – 14.013 dinara po akciji.

Okončanje pridnudnog otkupa akcija označilo bi i kraj 22 godine duge „tranzicije“ IP Rad od poznate izdavačke kuće u društvenom vlasništvu do privatne firme čija najveća vrednost ne leži u brendu, već u vlasništvu nad atraktivnim poslovnim prostorom.

Radi se o zgradi u Dečanskoj ulici, samom centru Beograda, u neposrednoj blizini zgrade Borbe, koja bi takođe uskoro mogla da promeni vlasnika. Prema podacima Katastra, IP Rad je upisan kao vlasnik više poslovnih prostora u zgradi poznatoj kao „Zgrada grafičke industrije“, koja je od 16. septembra 2022. godine označena kao kulturno dobro.

Vila Libri je, inače, krajem prošle godine započela proces akvizicije IP Rad. Tada je za 1,9 miliona evra kupljen paket od 67,64 odsto akcija kroz javni postupak prikupljanja ponuda, a te akcije su bile u vlasništvu Registra akcija i udela, kao i Fonda za razvoj.

IP Rad nije imao „sreće“ u privatizaciji – samo tokom 2015. godine desila su se tri neuspešna pokušaja prodaje dok je pre toga – 2009. godine – raskinut Ugovor o privatizaciji sa kompanijom Media II, koja je tada kupila IP Rad na javnoj aukciji.

Raskid je sproveden zbog neplaćanja obaveza i nepridržavanja ugovornih odredbi, kako je tada saopštila Agencija za privatizaciju.

Rukovodstvo IP Rad se tokom 2008. godine suočilo sa optužbama Agencije za privatizaciju zbog „opstrukcije, nesaradnje i nepoštovanja zakonom preuzetih obaveza“ u procesu privatizacije koji je započet 2002. godine.

U medijima se, kako tada, tako i sada, spekulisalo da bi potencijalni kupci mogli biti posebno zainteresovani za zgradu IP Rada u Dečanskoj 12.

Trenutna tržišna kapitalizacija IP Rad iznosi 24,7 miliona dinara, prema podacima Beogradske berze. Na domaćem tržištu kapitala nije zabeležena nijedna transakcija akcijama IP Rada u poslednje tri godine a istorijski najviša i najniža cena akcije IP Rad iznosi 1.048 dinara, koliko je vredela 18. septembra 2009. godine.