Ministarstvo finansija objavilo predlog Uredbe o kapitalnim projektima

Ministarstvo finansija objavilo je tekst predloga nove Uredbe o kapitalnim projektima. Nova uredba trebalo bi da se primenjuje na republičke, pokrajinske i lokalne projekte od javnog interesa, a koji se finansiraju iz javnih prihoda ili zaduživanja države, za projekte iz sredstava EU ili drugih država ili međunarodnih organizacija, kao i na javno-privatna partnerstva i koncesije.

„Transparentnost Srbija“ uključiće se u konsultativni proces koji je u toku do 6. septembra, potvrdio je za Biznis.rs programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić, i najavio da će uputiti barem tri primedbe na predlog teksta Uredbe, od kojih je prva da bi tu materiju trebalo da reguliše zakon, a ne podzakonski akt.

Predlogom Uredbe, republičkim kapitalnim projektima smatraju se oni vredniji od 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, dok su pokrajinski i lokalni oni čiji su troškovi procenjeni na više od dva miliona evra.

Ponuđena je i definicija kapitalnog projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju – prema predlogu Uredbe , to je projekat koji je predložen isključivo od strane resornog ministarstva, prepoznat kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju odlukom Vlade (na osnovu zakona, usvojenih bilateralnih i multilateralnih sporazuma i drugih ugovora i odluke Vlade) i koji je na osnovu odluke Vlade o prepoznavanju projekta kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju direktno unet na odgovarajuću listu.

Ko odlučuje o kapitalnim projektima?

Uredba predviđa da Кomisija za kapitalne investicije „sagledava republičke kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj i odlučuje o uključivanju troškova realizacije republičkih kapitalnih projekata u budžet“.

Komisija takođe potvrđuje usklađenosti kapitalnog projekta sa planskim dokumentima u smislu zakona kojim se uređuje planski sistem, usvaja Jedinstvenu listu projektnih ideja (Single Project Pipeline), listu projekata u pripremi i listu pripremljenih projekata, a zadatak joj je i rangiranje kapitalnih projekata.

Predviđeno je i da Potkomisija, kao pomoćno telo Кomisije koje „preliminarno vrši odabir projektnih ideja odnosno projekata koji se predlažu za finansiranje ili sufinansiranje iz sredstava Evropske unije ili iz sredstava neke druge države ili međunarodne institucije, predstavlja ih razvojnim partnerima radi finansiranja i prati njihovu realizaciju i obavlja druge poslove utvrđene uredbom„.

U tekstu predloga Uredbe pominje se i novi mehanizam – centralizovana baza kapitalnih projekata (Public Investment Management Information System–PIMIS), odnosno informacioni sistem za unos projektne dokumentacije u svim fazama projektnog ciklusa, koji se uvodi radi identifikacije i evidencije, ocenjivanja, odabira i praćenja kapitalnih projekata na način propisan ovom uredbom.

„Ministarstvo finansija uspostavlja i upravlja PIMIS-om, daje mogućnost pristupa i korišćenja PIMIS-a učesnicima u projektnom ciklusu“, stoji u predlogu Uredbe.

Primedbe na predlog Uredbe

„‘Transparentnost Srbija’ učestovaće u javnoj raspravi o konačnom tekstu Uredbe, a imamo nekoliko primedbi načelne prirode“, rekao je za Biznis.rs programski direktor te organizacije Nemanja Nenadić.

Prva zamerka je, kako ističe, da ova Uredba uređuje materiju koja bi morala da bude određena Zakonom.

„Za donošenje ove Uredbe pravni osnov je član 52a Zakona o budžetskom sistemu, koji predviđa da će Vlada ‘bliže urediti sadržinu, način pripreme i ocene, kao i praćenje sprovođenja i izveštavanja o realizaciji kapitalnih projekata’. Međutim, da bi se nešto ‘bliže uredilo’ podzakonskim aktom, moralo bi prvo da bude uređeno zakonom“, objašnjava Nenadić.

Dalje, iz predloga Uredbe je, upozorava naš sagovornik, vidljivo da je praćenje kapitalnih projekata organizovano preko sistema PIMIS, kome mogu pristupiti samo „ovlašćeni predlagači“.

„Nigde u predlogu Uredbe ne možemo da vidimo koji su to podaci koji će biti dostupni i javnosti, odnosno građanima. Ne vidimo razlog da značajan deo podataka o kapitalnim projektima ne bude dostupan najširoj javnosti unapred, bez obaveze da se upućuju zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja“, kaže Nenadić.

Treća zamerka „Transparentnosti Srbija“ je da se kroz predlog Uredbe reguliše način izbora i praćenja kapitalnih projekata, ali nije predviđena mogućnost da i građani utiču na taj izbor.

„Takva mogućnost faktički postoji na lokalnom nivou, gde su opštine i gradovi dužne da svojim aktima urede javnu raspravu o kapitalnom delu budžeta. Međutim, na republičkom nivou takva mogućnost uopšte ne postoji, a tu se realizuju projekti najveće vrednosti“, ukazao je Nenadić u razgovoru za Biznis.rs.

Njegov zaključak je da je osnovni problem kada je reč o kapitalnim investicijama u Srbiji taj što Srbija nema nikakav „proverljiv dokument“ u kome bi bili definisani razvojni prioriteti.

„Odluke o tome šta će se graditi ‘iskrsavale’ su na konferencijama za medije predsednika države, ili zajedničkim konferencijama predsednika i članova Vlade, a i pitanje je koliko na određivanje prioriteta utiču kreditori i izvođači radova“, ocenio je Nenadić.

Vlada Srbije je, inače, na sednici održanoj 29. juna ove godine usvojila Uredbu o postupku pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije.

„Ovom uredbom se bliže propisuje postupak pripreme Nacrta plana razvoja Republike Srbije i postupak izveštavanja o sprovođenju Plana razvoja, kao krovnog i strateški najznačajnijeg dokumenta razvojnog planiranja, koji usvaja Narodna skupština za period od 10 godina“, saopšteno je posle sednice Vlade.