Da li preduzetnik može biti zaposlen u sopstvenom preduzeću?

Prema aktuelnim podacima Agencije za privredne registre (APR), ukupan broj registrovanih preduzetnika u Srbiji je 335.109. Kada je reč o preduzetništvu, često se postavlja pitanje da li je moguće i dozvoljeno da preduzetnik zaposli samog sebe u svojoj radnji.

Prema Zakonu o privrednim društvima, preduzetnik se definiše kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost sa ciljem ostvarivanja prihoda.

“Bitno je napomenuti da preduzetnik, iako posluje kao fizičko lice, ne može zasnovati radni odnos sa samim sobom u pravnom smislu, s obzirom na to da zakonodavstvo zahteva da poslodavac i zaposleni budu dva različita pravna subjekta”, navode advokati kancelarije Stojković advokati.

Oni dalje objašnjavaju da Zakon o radu jasno navodi da je zaposleni osoba koja je u radnom odnosu kod poslodavca. Ova odredba implicitno isključuje mogućnost da preduzetnik bude istovremeno i poslodavac i zaposleni, jer bi to stvorilo pravnu konfuziju u kojoj bi osoba bila i dužnik i poverilac sama sebi, što je pravno neprihvatljivo.

Iz poreskog ugla, preduzetnik koji pokušava da zasnuje radni odnos sa samim sobom suočava se sa određenim izazovima. S obzirom na to da preduzetnik svojim celokupnim imetkom odgovara za obaveze proizašle iz poslovanja, uključivanje sebe kao zaposlenog u sopstvenoj firmi ne menja poresku osnovicu ni obaveze prema državi.

“Sa računovodstvenog aspekta, viđenje preduzetnika kao zaposlenog u sopstvenoj radnji može stvoriti dodatne složenosti prilikom vođenja poslovnih knjiga. Pored toga, s obzirom na pravne i poreske implikacije, računovodstveno evidentiranje takve situacije zahteva pažljivo razmatranje svih zakonskih odredbi. Iako ova pravila mogu delovati ograničavajuće, ona su postavljena kako bi se osigurala jasna pravna i finansijska distinkcija između preduzetnika i zaposlenih, te izbegle potencijalne pravne i poreske komplikacije. Preduzetnici bi trebalo da budu svesni ovih ograničenja i da traže alternative za optimizaciju svojih poslovnih i finansijskih struktura unutar okvira postojećih zakonskih propisa”, isitču advokati.

Sa druge strane, preduzetnik može da bude zaposlen kod poslodavca i za to ne postoje zakonske prepreke.

Jedino što može predstavljati problem pri zapošljavanju preduzetnika je to da se i poslodavac i zaposleni bave istom delatnošću.

“To može biti eventualna kočnica da poslodavac zatraži od zaposlenog koji se bavi preduzetništvom da se ne može samostalno baviti istom delatnošću kao i sam poslodavac. Ova odredba ugovora o radu se može odnositi na zaposlenog i određeni period nakon prestanka radnog odnosa. Ovakve odredbe ugovora mogu postojati kao klauzula zabrane konkurencije. Za delatnost koja se može obavljati samo uz odobrenje nadležnog organa, radnja se može registrovati”, objašnjavaju naši sagovornici.

Mogu postojati ograničenja i kada je reč o državnim službenicima, kojima je u skladu sa unutrašnjim pravilnicima službe zabranjeno osnivanje preduzeća.

Takođe, između preduzetnika kojima je to dopunski rad i onih kojima je to osnovna profesija postoji razlika u izmirivanju troškova prema državi.

Preduzetnici koji su zaposleni kod poslodavca plaćaju manje namete od onih kojima je to osnovna delatnost. U slučaju da je preduzetnik i zaposleni u nekoj drugoj firmi neće plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za nezaposlenost.

Takođe, preduzetnik koji je privremeno prekinuo rad, odnosno stavio svoju preduzetničku radnju u stanje mirovanja, ne može da prima naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje sve dok potpuno ne zatvori preduzeće.