Da li su investicije u nove stadione u Srbiji mogle drugačije da se usmere?

Izgradnja sportske infrastrukture u Srbiji ponovo je aktuelna, a poseban akcenat je stavljen na stadione. Pažnju javnosti najviše privlači budući Nacionalni stadion u beogradskoj opštini Surčin.

Da ne bude ona stara priča kako se gradi i ulaže samo u Beogradu, vlast je donela odluku da se grade fudbalske arene i u Zaječaru, Leskovcu i Loznici – one su već završene, ali i u Pančevu, Zrenjaninu, Kragujevcu i Subotici, a niški Čair trebalo bi da bude rekonstruisan naredne godine, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Srpska javnost je podeljena po ovom pitanju. Mnogima nije do izgradnje velelepnih stadiona jer od njih se ne živi, dok istovremeno fale neki drugi objekti poput bolnica, škola…

Ipak, stadioni kao takvi su potrebni Srbiji, smatra Vlada Živanović, izvršni urednik i urednik sportske rubrike lista Danas.

„Srbiji trebaju novi stadioni, ali je utisak da se novi fudbalski objekti grade po političkom, a ne sportskom ključu. Uz svo poštovanje Zaječara, čije sam Gitarijade veliki fan, i Leskovca, koji ima najbolji roštilj, mislim da to nisu sredine sa fudbalskom tradicijom. Verujem i da bi Leskovčani i Lozničani više voleli da dobiju nove bolnice i škole nego stadione. Ako pričamo o stadionima, Novi Sad je odavno kao fudbalska sredina zaslužio da dobije modernog ‘Karađorđa’, Nišu treba novi ‘Čair’, isto je i sa Suboticom. Dobro je da je vlast odlučila naknadno da izgradi novi stadion u Kragujevcu jer je legendarni ‘Čika Dača’ odavno zaslužio penzionisanje“, smatra Živanović.

Iz Ministarstva za javna ulaganja za Biznis.rs kažu da su stadioni u Leskovcu, Zaječaru i Loznici projektovani i izgrađeni tako da zadovolje najviše UEFA standarde kategorije 4. U podacima dostavljenim našem portalu navedene su vrednosti investicija u ove sportske objekte.

Gradski stadion u Leskovcu – Ukupan kapacitet gradskog stadiona u Leskovcu je 8.136 natkrivenih sedišta. Obezbeđeno je i ukupno 198 parking mesta za posetioce. Ukupna ugovorena vrednost radova i opreme je 3,08 milijardi dinara.

Gradski stadion Lagator, Loznica – Ukupan kapacitet gradskog stadiona u Loznici je 8.066 natkrivenih sedišta. Na spoljnom parkingu i u podzemnoj garaži je obezbeđeno ukupno 265 parking mesta za posetioce. Projekat izgradnje stadiona u Loznici je uključio i izradu pomoćnog fudbalskog terena u punoj veličini u okviru kompleksa stadiona. Ukupna ugovorena vrednost radova i opreme je 4,4 milijarde dinara.

Gradski stadion u Zaječaru – Ukupan kapacitet gradskog stadiona u Zaječaru je 8.121 natkriveno sedište. Obezbeđeno je i ukupno 191 parking mesto za posetioce. Ukupna ugovorena vrednost radova i opreme je 4,2 milijarde dinara.

Gradski stadion Čika Dača, Kragujevac – U toku je javna nabavka za radove na izgradnji Gradskog stadiona Čika Dača u Kragujevcu. Radi se o objektu ukupnog kapaciteta blizu 20.000 natkrivenih mesta, koji je projektovan tako da zadovolji najviše UEFA standarde kategorije 4.

Ukupna procenjena vrednost radova na izgradnji stadiona je 11 milijardi dinara. Rok za podnošenje ponuda ističe sredinom septembra i plan je da ovaj posao bude ugovoren i radovi počnu do kraja 2023. godine.

„Osim savremenog izgleda i visokog komfora (brzi ulasci i izlasci u i iz stadiona, dovoljan broj toaleta, posebni delovi za hranu i piće i slično), stadioni su opremljeni i instalacijama za osvetljenje terena u modovima sa i bez TV prenosa (omogućen je satelitski link), grejanjem terena, VIP segmentom, novinarskim i komentatorskim mestima, sveobuhvatnim bezbednosno-sigurnosnim sistemima, razglasom, semaforima i pripremom za VAR tehnologiju. Stadioni su, takođe, prilagođeni i osobama s posebnim potrebama. Na terenima je postavljen hibridni travnjak. Podloga hibridne trave je tkana i specijalno dizajnirana od naprednih polimera. Teren ima drenažu i mogućnost grejanja“, naveli su iz ovog ministarstva.

Glavobolja od Nacionalnog stadiona

Ideja za izgradnju Nacionalnog stadiona nije od juče, ona je nastala nakon utakmice Srbija-Albanija u kvalifikacijama za Euro 2016. godine, u kojoj je naša reprezentacija pobedila sa 2:0. Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju ovog sportskog zdanja.

Našem sagovorniku nije baš najjasnija ideja gradnje stadiona na više od 20 kilometara od Beograda, u Surčinu, kao i finansijski deo priče koji se meri u stotinama miliona evra.

„Na tom stadionu će ‘A’ selekcija igrati samo nekoliko utakmica godišnje. Zamislite hotel koji radi samo 10 dana godišnje. Tolika će biti isplativost Nacionalnog stadiona. Mislim da Srbija ne treba da na taj način troši pare kao neki pijani bogataš. Pametnije bi bilo na mesto današnjeg ‘Rajka Mitića’ i stadiona Partizana napraviti zdanje koje će zajedno koristiti večiti rivali i reprezentacija Srbije. To bi bilo ne samo logično, nego i racionalno„, ističe Vlada Živanović.

Kako je predstavljeno javnosti, Nacionalni stadion će biti „jedan od najvelelepnijih i najmodernijih na svetu“, koji zadovoljava najviše kriterijume UEFA, sa oko 60.000 mesta, a iz državnog budžeta će za njegovu izgradnju biti izdvojeno 350 miliona evra, preneli su srpski mediji. Naime, stadion je prvobitno trebalo da košta 150 miliona evra, pa potom 250 miliona evra, ali u novu cenu, koja je preneta i u budžetu za 2023. godinu, uračunate su i saobraćajnice.

Prema poslednjoj računici pominje se da će ova sportska arena koštati čak 540 miliona evra.

Povodom izgradnje stadiona u Zaječaru takođe je bilo negodovanja, jer kako su lokalni mediji izveštavali, gradu na Timoku pre je potreban novi Dom zdravlja, ili da se sadašnji potpuno rekonstruiše, nego stadion za fudbalere koji igraju u ligi za koju malo ko zna da postoji (ispali su iz Srpske lige „Istok“, u zonu „Istok“ – četvrta liga).

Živanović kaže da je postojeća sportska infrastruktura za više od tri decenije svakako zastarela, i da nema dileme da u nju treba uložiti ozbiljna sredstva.

„Najpoznatije sportske objekte u zemlji, stadione Crvene zvezde i Partizana, odavno je pregazilo vreme. U pitanju su objekti koji nisu komforni, koji nemaju u svom sklopu sadržaje u skladu sa objektima istog značaja u inostranstvu i koji za koju godinu, ako ne budu ozbiljno renovirani i modernizovani, neće zadovoljavati UEFA standarde. Ni jedan ni drugi stadion nemaju čak ni predviđeni parking prostor, što je za današnje standarde nedopustivo. Ništa bolje nije ni sa drugim starim halama poput SPENS-a u Novom Sadu, ali i stadionima kao što je Čair u Nišu. Ti objekti jesu s vremena na vreme renovirani, ali se ipak otvara pitanje da li dalja rekonstrukcija ima smisla ili na drugom mestu treba napraviti objekte koji će bolje moći da zadovolje potrebe 21. veka. Moj utisak je da se ne ulaže na pravi način. Nema dileme da je država počela da izdvaja visoka sredstva, ali mislim da odlaze na pogrešne projekte“, ističe naš sagovornik.

Prilikom pravljenja projekta za nove sportske objekte važno je osmisliti sadržaj i upotrebu istih tokom većeg dela godine, jer samo na taj način oni mogu biti isplativi. Živanović kaže da je takođe veoma važno da oko stadiona tokom radnih dana ne bude huligana koji će naplaćivati reket ili zastrašivati posetioce proveravajući da li navijački pripadaju klubu na stadion na koji dolaze.

„To će za državu posle izgradnje novih objekata biti prioritet. Nedavno sam bio u Lisabonu i oduševio sam se kad sam u metrou video kako na utakmicu zajedno idu navijači Benfike i Sportinga, gradskih rivala poput Zvezde i Partizana. Takve priče o zajedničkom odlasku na utakmicu crveno-belih i crno-belih u Beogradu sam slušao od ljudi koji su sada u poznim godinama, a lično se ne sećam da sam ikada video. Mislim da svi novi objekti bez ovakvog lisabonskog duha u društvu neće imati smisla“, ističe naš sagovornik.

Sport nije samo fudbal, te je potrebno ulagati i u ostale discipline, ali i u školsku infrastrukturu koja bi bila prilagođena mladima i za početak rekreativnom bavljenju sportom.

Od 2016. godine do 2022. godine putem javnih konkursa u sportsku infrastrukturu Vojvodine uloženo je gotovo 730 miliona dinara za 422 projekta.

„Iz godine u godinu sredstva za ove namene su sve veća, jer želimo da pored velikih gradova, koji su bili i ostali sportski centri, i u manjim sredinama stvorimo uslove za razvoj sporta unapređenjem sportske infrastrukture“, izjavio je u junu prošle godine Igor Mirović, predsednik pokrajinske vlade, prenela je eKapija.

Možda bi izgradnja stadiona imala veću podršku građana kada bi fudbalska reprezentacija uradila nešto više na evropskoj i svetskoj sceni, poput Hrvatske na primer. Da li će nove fudbalske arene dati jači motiv igračima pokazaće vreme, ono što je sigurno – milijarde evra će biti uloženo za bolje uslove priprema i takmičenja.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Dobro planiranje i pozicioniranje donose profit velikim stadionima