Digitalni računi mogli bi da smanje troškove i poreske zloupotrebe

Kupci u prodavnicama i dalje ne mogu da se odreknu papirnog fiskalnog računa, prema važećim propisima u Srbiji, čak ni kada žele da ga dobiju isključivo u elektronskoj formi. Iako digitalna fiskalizacija već uveliko funkcioniše, pravila nalažu da prodavac u fizičkoj maloprodaji mora da odštampa račun i uruči ga kupcu, dok elektronska verzija može da bude samo dodatna pogodnost.

Upravo zbog toga privrednici sve češće traže izmene propisa, smatrajući da bi elektronski fiskalni računi trebalo da postanu ravnopravna, pa čak i jedina opcija za kupce koji se za to opredele. Kao argument navode manje troškove poslovanja, bolju zaštitu životne sredine, lakše ostvarivanje prava iz garancije i efikasniju kontrolu fiskalizacije.

Važeći Pravilnik o vrstama fiskalnih računa i načinu njihovog izdavanja propisuje da su obveznici fiskalizacije, odnosno prodavci, dužni da kupcu izdaju račun u papirnoj formi. Elektronsko dostavljanje računa dozvoljeno je samo ako kupac na to pristane, ali ni tada ne može da zameni štampani račun.

Jedini izuzetak od ovog pravila odnosi se na kupovinu putem interneta. Kada se maloprodajna transakcija obavlja onlajn propisi dozvoljavaju izdavanje fiskalnog računa u elektronskom obliku, bez obaveze štampanja.

Posebna pravila postoje i za samonaplatne uređaje i automate. U tim slučajevima kupcu može biti omogućeno preuzimanje računa u elektronskoj formi, ali ni tada papirni račun nije u potpunosti isključen, osim u situacijama predviđenim propisima i uz saglasnost kupca.

Dodatno pojašnjenje ovih pravila dalo je Ministarstvo finansija u objavljenom mišljenju. Naime, prilikom prodaje robe u fizičkoj maloprodaji prodavac je obavezan da kupcu uruči štampani fiskalni račun na licu mesta, bez obzira na to da li kupac koristi program lojalnosti ili želi da račun primi elektronskom poštom. Takođe, Ministarstvo potvrđuje da ne postoji prepreka da isti račun bude dostavljen i elektronskim putem, ali samo ukoliko je kupac dao prethodnu saglasnost. Drugim rečima, elektronski račun ne može biti zamena za papirni, već isključivo njegova dopuna.

Takvo rešenje, međutim, prema oceni stručnjaka više ne odgovara potrebama savremenog poslovanja. Oni ukazuju da obavezno štampanje fiskalnih računa svakodnevno stvara značajne troškove trgovcima, koji moraju da nabavljaju papirne rolne, trake, tonere i održavaju fiskalne uređaje.

Osim finansijskog opterećenja, masovno štampanje računa ima i negativan uticaj na životnu sredinu zbog velike potrošnje papira. S obzirom na to da se svakodnevno izdaju milioni fiskalnih računa, smatra se da bi prelazak na digitalni oblik mogao značajno da smanji količinu papirnog otpada.

Problem je posebno izražen kod kupovine tehničke robe i uređaja koji imaju duži garantni rok. Fiskalni računi odštampani na termo papiru često izblede posle određenog vremena, pa kupci mogu ostati bez dokaza o kupovini upravo kada im je potreban za reklamaciju ili ostvarivanje prava iz garancije. Elektronski račun, s druge strane, ostaje trajno sačuvan u elektronskoj pošti ili digitalnoj aplikaciji, bez opasnosti da postane nečitljiv. Time bi kupci lakše dokazivali kada i gde je proizvod kupljen, a trgovci bi imali manje problema prilikom rešavanja reklamacija.

Stručnjaci smatraju da bi digitalni računi doneli korist i u kontroli fiskalizacije. Kupci bi mogli odmah da provere da li je račun pravilno izdat, da li sadrži sve zakonom propisane elemente i da li je evidentiran u poreskom sistemu. Takva mogućnost, ocenjuju analitičari, povećala bi transparentnost i dodatno smanjila prostor za poreske zloupotrebe. Digitalni sistemi omogućili bi bržu proveru autentičnosti fiskalnog računa, što bi koristilo i građanima i poreskim organima.

Zbog svega toga predlaže se izmena člana 13 Pravilnika o vrstama fiskalnih računa. Ideja je da se kupcima u klasičnoj maloprodaji omogući da, ukoliko to žele, račun dobiju isključivo u elektronskom obliku, po uzoru na pravila koja već važe za internet prodaju.

Takva promena, prema ocenama stručnjaka, mogla bi da podstakne i širu upotrebu bezgotovinskog plaćanja. Posebno se ukazuje na mogućnost većeg korišćenja mPOS i softPOS rešenja, odnosno aplikacija koje omogućavaju prihvatanje platnih kartica preko mobilnih telefona.