Država utajom poreza gubi pet do šest milijardi evra godišnje

Utajom se smatra svako neplaćanje zakonski utvrđenih poreza, a preduzeća u Srbiji na različite načine se “snalaze” kako bi izbegla da plate porez, bilo u potpunosti ili delimično. Prijavljivanje manjih prihoda od stvarnih, otvaranje fantomskih firmi preko kojih se obavlja delatnost bez plaćanja poreza, prodaja za gotovinu ili isplata zarada „na ruke”, bez da se jedno ili drugo prijavi, samo su neki od primera, kaže za Biznis.rs direktor Instituta FEFA prof. dr Goran Radosavljević.

“Otvaranje fantomskih firmi i izbegavanje plaćanja poreza postoji u gotovo svim sektorima privrede. Veliki je podsticaj za utaju poreza kod prometa robe i usluga na koje se obračunava akciza, jer je korist od utaje tu najveća. Sektori poput građevinarstva i trgovine na malo takođe su ugroženi. Turizam u zemljama koje su visokozavisne od turizma je takođe na udaru utaje poreza”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje koliko država gubi u ovakvim slučajevima, Radosavljević napominje da su procene da se siva ekonomija u Srbiji kreće čak do 30 odsto BDP-a, što je na godišnjem nivou gubitak od preko 15 milijardi evra.

“Država kroz utaju poreza gubi najmanje pet-šest milijardi evra godišnje. Naravno, moramo biti svesni da ne postoji zemlja na svetu u kojoj nema sive ekonomije ili utaje poreza, ali da bi se smanjenjem obima iste došlo do značajnih javnih sredstava. Primera radi, godišnji budžet Republike Srbije je na nivou od oko 13 milijardi evra”, ističe on.

Kada je reč o rešavanju ovog problema, profesor FEFA fakulteta smatra da je jedan od ključeva svakako u kaznenoj politici.

“U analizi koju sam radio sa grupom autora, a koja je objavljena u naučnom časopisu, u periodu 2015-2018. godine bilo je oko 3.200 krivičnih prijava koje su povezane za raznim vrstama utaje poreza. Od toga, u svega 264 slučaja je izrečena zatvorska kazna od čega je u 110 slučajeva bila reč o kućnom pritvoru. Dakle, u svega pet odsto slučajeva kazna za utaju poreza je bila zatvorska. Ključni problem koji smo identifikovali jeste nedostatak specijalizacije sudova za rešavanje slučajeva poreske utaje, te bi obuka sudova u tom pravcu bila deo rešenja. Zatim, dalje unapređenje kriterijuma za pokretanje postupka u skladu sa Krivičnim zakonikom, gde bi se pored apsolutnih uveli i neki relativni kriterijumi”, ističe Radosavljević.

To bi, smatra on, sa jedne strane rasteretilo sudove, a sa druge ipak obuhvatilo nešto što se sada ne smatra krivičnim delom.

“Na primer, nije isto da li se radi o velikom ili malom pravnom licu. Veliko pravno lice ima velike promete i mogućnost greške prilikom prijave poreza je samim tim veća. To ne znači da je svaka ta greška utaja poreza, to jest da je bilo namere da se porez utaji. Sa druge strane, mala preduzeća mogu da rade ‘na crno’ i da usled malog obima prometa ne rizikuju da potpadnu pod odredbe krivičnog zakona“. 

Komentarišući nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koje bi donekle trebalo da smanje postojanje takozvanih “fantomskih firmi”, naš sagovornik kaže da je svaka izmena zakona u pravcu smanjenja mogućnosti za utaju poreza dobra, ali da u Srbiji nikada nije bio problem u zakonima, već u njihovoj primeni.

“Dakle, efikasnija kontrola i kazneni postupak bi svakako doveli do toga da se utaja poreza ‘ne isplati’”, zaključuje on.

Kada utaja poreza postaje krivično delo?

Utaja poreza je sistematizovana kao krivično delo protiv privrede. Kako objašnjava Radosavljević, zakon kaže da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi million dinara dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom.

“Ako iznos obaveze člana čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara, propisana je kazna zatvora od dve do osam godina i novčana kazna, a ako je iznos obaveze iz stava čije se plaćanje izbegava prelazi 15 miliona dinara, propisana je kazna zatvora od tri do deset godina i novčana kazna. Da bi došlo do postupka krivičnog gonjenja neophodno je da poreska inspekcija utvrdi da je bilo utaje, zatim pokrene postupak prinudne naplate i podnese krivičnu prijavu. Zatim tužilac ispituje da li je postojala namera da se utaji porez i može li da optuži tu osobu. Sud odlučuje samo ako tužilaštvo pokrene slučaj”, navodi profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević.