Energetski projekti vredniji od milijardu evra: za koje smo našli novac, a gde nam trebaju finansijeri?

Vlada Srbije najavila je da su u narednoj deceniji u planu investicije u oblasti energetike vredne čak 15 milijardi evra, dok se do kraja godine, a u skladu sa sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), očekuje usvajanje Strategije razvoja energetike koja će pobrojati ključne ciljeve i projekte.

I dok se čeka na objavljivanje Strategije, u javnosti se pominju brojni projekti, među kojima su i oni vredniji od milijardu evra. Za koje država još traži finansijere, a za šta je novac već obezbeđen?

Neki od odgovora na ovo pitanje nalaze se u detaljnom dokumentu – „Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine“, u kome je analizirano više od 200 projekata iz svih energetskih sektora, uz podatke o tome da li se i koliko odmaklo u njihovoj realizaciji.

„Кašnjenje u izgradnji novih elektroenergetskih objekata može prouzrokovati da Republika Srbija u narednim godinama postane značajniji uvoznik električne energije. Očekivana reindustrijalizacija i porast industrijske proizvodnje u periodu do 2030. godine može da vodi još izraženijem problemu nedostatka sopstvene proizvodnje električne energije. Zbog toga je, pored racionalnog korišćenja energije i obezbeđivanja odgovarajuće rezerve nafte, prirodnog gasa, te diversifikacije pravaca i izvora snabdevanja ovim energentima, potrebno pristupiti izgradnji novih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta“, jedan je od zaključaka ovog dokumenta.

Upravo su novi proizvodni kapaciteti i najskuplji.

Ove godine očekuje se završetak izgradnje bloka B3 Termoelektrane Kostolac, projekta vrednog 700 miliona evra. Novac za taj projekat odavno je obezbeđen, a iako je ugovor o izgradnji sa kineskom kompanijom CMEC potpisan još 2013. godine, radovi nisu počeli do 2017. – a u avgustu ove godine EPS je raspisao tender za pribavljanje integrisane dozvole.

Sa druge strane, među prioritetnim projektima u „Polaznim osnovama…“ nalazi se i projekat otvaranja novog zamenskog površinskog kopa Zapadni Kostolac, i to usled očekivanog završetka eksploatacije kopa Drmno 2026. godine. Vrednost projekta otvaranja novog kopa procenjena je na 435 miliona evra, ali sredstva za sada nisu obezbeđena, niti postoji planska ili tehnička dokumentacija.

Jedan od najpoznatijih „prioritetnih projekata“ je svakako izgradnja reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica, što bi, kako stoji u „Polaznim osnovama…“ trebalo da poveća raspoložive kapacitete za obezbeđenje rezerve i bilansiranje proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru u periodu do 2032. godine, a što bi se „povoljno odrazilo na sigurnost postojećeg sistema i stvorilo uslove za gradnju novih kapaciteta obnovljivih izvora energije (OIE)“.

Interesantno je da autori „Polaznih osnova…“ ističu da istu ulogu, ali sa još većim kapacitetima, ima projekat izgradnje RHE Đerdap 3. Međutim, u tom dokumentu stoji da je za realizaciju ovog projekta potrebno uraditi temeljnu Prethodnu studiju opravdanosti sa Generalnim projektom kako bi se utvrdilo da li i u koliko faza bi ovaj projekat trebalo da bude realizovan.

Vrednost projekta RHE „Bistrica“ procenjena je, inače, na 835 miliona evra, mada treba imati u vidu da su „Polazne osnove…“ usvojene u junu ove godine, dok je rebalansom budžeta planirano da država za ovaj projekat obezbedi garancije u iznosu od 900 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je letos napomenuo da je cena izgradnje „Bistrice“ narasla na 1,2 milijarde evra.

Sredstva za izgradnju RHE „Bistrica“, koja je planirana do 2032. godine, još nisu obezbeđena – a ministarka energetike Dubravka Đedović nedavno je tokom posete Japanu razgovarala o potencijalnoj saradnji na tom projektu.

Izgradnja Đerdapa 3 bi, međutim, bila značajno skuplja – procenjena vrednost je čak 1,4 milijarde evra, sredstva nisu obezbeđena, ali zato u „Polaznim osnovama…“ stoji da bi do novembra trebalo da počne izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu.

Još jedan projekat u „Polaznim osnovama…“ ističe se svojom procenjenom vrednošću od 1,4 milijarde evra – a to je izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana.

Nedavno je istekao rok za prijavu potencijalnih strateških partnera EPS-a, koji traži uslugu po sistemu „ključ u ruke“ za izgradnju najmanje pet solarnih elektrana visokog kapaciteta, kao i baterijskog sistema za skladištenje električne energije od najmanje 200 MW.

Sredstva nisu još obezbeđena ni za projekat jednake vrednosti od 1,4 milijarde evra, samo za izgradnju vetroparka ukupne instalisane snage 1 gigavata. Ovaj projekat takođe će se realizovati uz pomoć strateškog partnera, koji bi po sistemu „ključ u ruke“ vetropark trebalo da preda EPS-u do 2030. godine.

„Polazne osnove…“ sadrže i rang listu prioritetnih projekata EPS-a, koji su, između ostalog, bodovani u skladu sa metodologijom MMF.

Na prvom mestu je izgradnja RHE „Bistrica“, da bi na drugom bila izgradnja samobalansnih solarnih, kao i izgradnja vetroelektrane kapaciteta 1 GW na trećem mestu.

Na četvrtom mestu rangiran je projekat „Izgradnja gasnih parnih elektrana (Memorandum EPS iz 21.3.2022. sa Gazprom Energoholding d.o.o. Srbija)“. U delu „Polaznih osnova…“ koji se odnosi na prioritetne gasno-parne elektrane nabrojana su dva projekta. Jedan je izgradnja gasno-parne elektrane u Nišu, čija se vrednost procenjuje na 250 miliona evra, ali sredstva nisu obezbeđena niti je izrađena planska ili tehnička dokumentacija.

Drugi je izgradnja gasno-parne elektrane u Novom Sadu vredne 400 miliona evra, ali ni za ovaj projekat još nema sredstava niti dokumentacije.

Na petom mestu rang liste projekata nalazi se izgradnja RHE Đerdap 3, a ukupno je rangiran 61 projekat.